Фудбалерка Санда Малешевић: На терену сам најбоља верзија себе

Та двадесетпетогодишња дугокоса девојка, нежног лика и крхког стаса, тренутно је чланица Женског фудбалског клуба „Црвена звезда“ и А националног тима, са завидним стажом у том спорту. Каже да фудбал игра од када зна за себе. Док су друге девојчице посезале за Барбикама или се играле игарама које се сматрају примереним женској деци, она је пикала лопту, не слутећи да ће та љубав према лопти касније од ње начинити професионалног фудбалера.

Можда заслуге за њену оријентацију ка најважнијој споредној ствари на свету припадају оцу, који се 18 година бавио фудбалом, и брату, који се такође окушао као фудбалер. Како год, Санда активно игра фудбал од 2007. и себе види само у том спорту.

– На терену сам најбоља верзија себе – каже са смешком Санда Малешевић, објашњавајући какву улогу тај спорт игра у њеном животу. – Док играм, заборавим на све. Покрећу ме жеља за победом, доказивањем, такмичарски дух. Обично ме питају како изгледа мени, девојци, трчати 90 минута. Мој одговор је једноставан: Лако. Кад радиш оно што волиш, ништа није тешко. Жеља за победом јача је од сваког тренутка кад останеш без снаге и помислиш да одустанеш.

Игра судбине довела ју је с родитељима и старијим братом у Сремске Карловце пре 13 година. Након што су избегли из Далмације, настанили су се прво у Костолцу, а потом, када јој је брат био пред уписом у средњу школу, родитељи су, у потрази за здравом и перспективном средином, одабрали Карловце, и ма колико у први мах желели и Нови Сад као опцију, Санда каже да сада Карловце не би ни за шта мењали.

С доласком у Карловце почиње да се развија њена фудбалска каријера. Најпре је заиграла у „Фрушкогорцу“, а врло брзо након тог клуба обукла је и дрес „Слоге“ из Земуна. Убрзо је добила и понуду од актуелног првака државе, суботичког „Спартака“ и „Ласка“ из Лазаревца. Послушала је родитеље и определила се за „Ласк“ јер је у тиму из Лазаревца било њених вршњакиња и неколико Новосађанки, које је познавала, те је уписала Средњу економску школу  у том граду и почела да игра за тамошњи клуб. Две године касније ипак је отишла у „Спартак“ и остала пет година у Суботици, наставивши школовање тамо.

– Са „Спартаком“ сам освојила шест титула првака државе и Куп Србије, илити шест дуплих круна – каже Санда. – Учествовала сам сваке године и у елитном такмичењу за жене – Лиги шампиона. Највећи успех у Лиги шамопиона нам је био нерешен резултат против немачке екипе „Волфсбург“, која је двоструки првак Европе. Био је то за све прави шок: да једна екипа из мале Србије може да се носи с тако надмоћним противником. Мада сам била у најбољој форми тада, после „Спртака“ вратила сам се кући. У то време сам добила и добру понуду од „Војводине“, али је нисам прихватила, али сам зато 2017. године прихватила ону која је стигла од „Црвене звезде“. Мојим доласком у тим, „Звезда“ је освојила први трофеј – Куп Србије. Заблежили смо и две победе над „Спартаком“, али нам је у последњем колу измакала дупла круна против њих.      

Откако игра за „Звезду“, станује и тренира у Београду, а кад ухвати времена, скокне до куће у Карловце, као ових дана, када су због Првенства Европе за омладинке, сениорке имале паузу. Каже да тренира два пута дневно, што индивидуално, што с екипом. Осим тога, трчи сваког јутра у Кошутњаку.

– Поред два тренинга у току дана, не остаје много времена за изласке – каже Санда. – Трудим се да све слободно време посветим фудбалу. Не кажем да нема и тога, али изласци и забава, елегантно одевање и испољавање женствености изван терена сведени су на реалну меру.

Игра на позцији везног играча, креатора игре, или, како каже „оног ко даје идеју како из немогуће ситуације изаћи у изгледну“. У томе чиме се бави ужива подршку целе породице, иако мајка није у почетку била за то да игра фудбал, сматрајући да њеном сензибилитету више одговара одбојка, али она није поклекла пред тим. Мајка јој је сад најватренији навијач, који не пропушта ниједну утакмицу.     

Волела би да заигра у неком иностраном клубу. Каже да понуда и изгледи за то већ постоје. Само се чека права прилика.  

Санда каже да има обожавалаца и да јој то прија, јер је то потврда да неко прати и вреднује њен рад и труд. Тако је доживела и специјалну награду Спортског савеза општине Сремски Карловци за 2018. годину. Често је поистовећују с црногорском глумицома Андреом Мугошом. Недавно је у Дворској башти, из које као мала није избивала, чула дошаптавање двеју девојчица. Једна је мислила за Санду да је Андреа, док је друга казала да је фудбалерка. Пришле су јој да би отклониле дилему, а победнички је ликовала она која је тврдила да је фудбалерка.

Зорица Милосављевић