JEZIKOMANIJA: D'izvinete, Aj Em Sori

Ta imena se, razumljivo, pišu latinicom. Ali, kako u novinskim tekstovima napisati tu reči? Prevešćete ga, napisati latinicom ili transkribovati?

Transkripcija u lingvistici predstavlja prenošenje zvukova iz jednog jezika u drugi pisanim simbolima. U pisanju tuđih vlastitih imena i izraza u standardnom srpskom jeziku primenjuju se dva postupka — prilagođeno (primenjivo i u ćirilici i u latinici) i izvorno pisanje (primenjivo samo u latinici).

Kako, u ćiriličnom tekstu, napisati, npr. Fashion Week? Tu se može sresti prava prolećna pijaca transkribovanih sintagmi: fešn vik, fešon vik, fašn vik... Zašto ne bismo napisali prosto Nedelja mode? Ne znam, vlada teško pomodarstvo i želja da se zvuči što „svetskije”, da se bude što više „in”...

Kad smo već kod imena, prošetajte gradom i obratite pažnju na imena lokala... Šareniš, od najobičnijih, do onih koji sadrže čitavu rečenicu, sa subjektom i predikatom... ali svaka reč je napisana velikim početnim slovom! Opet po ugledu na engleski jezik... Neki su se dosetili i ceo naziv napisali verzalom (sve velikim slovima), da ne bi bilo greške!

Začetnik srpske države Stefan Nemanja ostavio je zaveštanje svom narodu: „Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?”

Toliko.

N. Mirković