U Prigrevici samo snaje fale

- Nekada ih je bilo i više, manje nikada, a sada imamo samo za svoje potrebe i malo za rođake u gradu - kaže naš sagovornik Dušan Čović, nudeći ekipu „Dnevnika” na terenu, odmah s vrata da uđe u kući na čašicu rakije i razgovora.

- Mi smo Prigrevčani ovde rođeni, moji su došli iz Like, a ženini s Banije. Imamo sve, samo nam snaje fale - veli Čović kao iz topa odmah o onom što ga tišti. - Neće da se žene, dodaje, gledajući u starijeg sina koji majstoriše po dvorištu ne obraćajaći pažnju na pridošlice ni šta otac govori.

-  Super im je kod mame i tate. Imanje nam je lepo, ali šta vredi, ne gleda se sada imanje, već je važno šta je na internetu i fejsbuku – kaže Dušan.

U Prigrevici su, priča nam naš domaćin, prilike bile takve, da je svaka kuća imala svega, pa se tako i on i njegova supruga sada trude da se ni u čemu ne oskudeva. Šunke su se oduvek kod njega sušile na dvorištu, zbog bolje promaje. Svako domaćinstvo je imalo pored svinja i živine, bar jednu kravu. Sada, kaže, po gde koja krava, u ulici jedna ili nijedna. - Svaka kuća živela  je od poljoprivrede, dvorišta su bila puna stoke i svima je bilo dobro. Sada je drugačije vreme. Brojne porodice ne drže ni za svoje potrebe ni svinje ni piliće. Ljudi su okrenuti preduzećima, traže zaradu po firmama i u nekim

privatnim poslovima – veli Čović.

Kada je bilo bolje, sada ili ranije, o tome ne bi da priča, ostavljajući da svako za sebe donese zaključak. I na kraju razgovora, dok smo se pozdravljali, naš dobrodušni sagovornik, kazao nam je da u Novom Sadu ima blisku rodbinu. S ponosom je spomenuo sestrića rekavši njegovo ime nama poznato, a priznato među stvaraocima likovne umetnosti.

Z. Delić

Foto: R. Hadžić