Oko 50.000 radnika šije 812 miliona evra izvoza

– Danas je tekstilna industrija u Srbiji na stazama oporavka, ali je još uvek daleko od uspeha koji je imala u periodu bivše Jugoslavije – rekao je Ljajić. – U nekadašnjoj Jugoslaviji u tekstilnoj industriji bilo je zaposleno 250.000 radnika, a godišnji izvoz bio je pet milijardi dolara, najvećim delom iz fabrika u Srbiji. Nažalost, nakon ratova, sankcija i loše privatizacije, tekstilna industrija je bila gotovo devastirana. Danas u Srbiji posluje 29 kompanija iz tekstilne industrije, čiji su vlasnici državljani Turske, a od toga je samo u poslednjih pet godina otvoreno deset ozbiljnih tekstilnih fabrika.

Po poslednjih podacima Privredne komore Srbije, u Srbiji je na kraju 2017. godine bilo je oko 2.000 preduzeća koja su se bavila proizvodnjom tekstilnih prediva, tkanina i gotovih tekstilnih proizvoda, kože i proizvoda od kože. Ona proizvode tekstil, odevne predmete, kožu i predmete od kože i obuću. Tokom te godine sama tekstilna industrija imala je izvoz vredan 895,8 miliona dolara, što je bilo 15 odsto više nego u 2016. Samo u proizvodnji odevnih predmeta ostvaren je izvoz od 672,1 milona dolara.

Industrija tekstilnih prediva i tkanina Srbije najveći plasman svoje robe ostvarila je te godine na italijanskom tržištu, gde je ostvarila izvoz vredan blizu 44,3 miliona dolara. Izvoz tekstilnih prediva i tkanina na rumunsko tržište bio je na drugom mestu, s 28,7 dolara, dok je izvoz u Belgiju iznosio 24,5 miliona, a u Nemačku 17,7 miliona. U tom izvozu glavni srpski tekstilni artikli su vlakna, prediva, konci, tkanine, rublje za domaćinstvo, teška konfekcija, ćebad, vreće, tepisi, užad, pozamanterija, trikotažne tkanine, trikotažni odevni predmeti i čarape.

U isto vreme, 2017. godine, u Italiju, Rusiju, Nemačku, Hrvatsku, BiH, Crnu Goru, Francusku, Sloveniju, Austriju, Švedsku i druge države Srbija je izvozila radnu odeću, pantalone, sakoe, suknje i komplete, šalove, rukavice, kupaće kostime, majice, potkošulje, piyame, spavaćice i odeću od krzna. U strukturi izvoza najviše su učestovale čarape – hula-hop, samodržeće, dokolenice, zatim grudnjaci, lagani yemperi od veštačkih materijala, muške pamučne pantalone, potkošulje i majice, gaćice od sintentičkog prediva, proizvodi za kampovanje, kanapi za vezivanje od PE, tekstil prevučen i netkan, tepisi, haljine od sintetičkog vlakna...

Po podacima Privredne komore Srbije, na kraju 2017. godine u proizvodnji tekstila bilo je zaposleno 11.829 radnika, u proizvodnji odevnih predmeta 35.744, a u proizvodnji kože i predmeta od kože 13.728.  Najveći rast zapošljavanja te godine zabeležen je u proizvodnji odevnih predmeta – 1.957, a najmanji u proizvodnji tekstila – 349.

Pomenute godine, po podacima PKS-a, Srbija je najviše uvozila tekstilna prediva i tkanine iz Turske, Italije i Nemačke. Sa svih tržšta najviše su se uvozila prediva, rublje za domaćinstvo, impregrirane i kord tkanine, denim tkanine, trikotažne tkanine i hula-hop čarape. U industriji odevnih predmeta i krzna u Srbiju se najviše uvozilo iz Kine, Turske, Bangladeša, Italije i Indije. S tih tržišta najviše su se uvozili yemperi, konfekcija i donji veš. Iz drugih država uvozili smo muške potkošulje, muške pamučne košulje, jastuke od sintetičkih materijala...

Zarade u industriji odevenih predmeta i krzna, pokazuju podaci PKS-a, i na kraju 2017. – a tako je bilo i na kraju prošle –među najnižima su u Srbiji. Tako je neto plata tekstilnih radnika u 2017. godini bila 35.897 dinara, a u decembru prošle još manje – 33.584.

LJ. Malešević