DR DŽON DEMARTINI Ili si gospodar svoje sudbine ili si žrtva istorije

Veliki poznavalac ljudskog ponašanja, istraživač, predavač i govornik - dr Džon Demartini imao je teško detinjstvo i jedno vreme je čak bio i beskućnik, ali zahvaljujući svojoj žeđi za znanjem, učenjem i primenom naučenog, on je prevazišao sve prepreke, obrazovao se, istraživao i postao doktor nauka koji iza sebe ima više od 40 radova i knjiga na 29 jezika.

Demartini se decenijama bavi proučavanjem uticaja percepcije stvarnosti na naše fizičko stanje, način na koji živimo, komuniciramo s drugima i ostvarujemo uspeh i utvrdio da je ključ srećnog života u našoj hijerarhiji vrednosti. Naše vrednosti predstavljaju upravljački mehanizam naše sudbine. Skeniranjem mozga otkriveno je da razmišljanje o najvišim vrednostima aktivira centar u mozgu zadužen za fokusirano i jasno razmišljanje i razvijanje strategija, time je dokazano da kada ciljano razmišljamo o onome što nam je zaista važno, postižemo vrhunske rezultate.

Ipak, mnogi ljudi se nikad svesno ne zapitaju koje to vrednosti upravljaju njihovim životom, stoga je Demartini kreirao seminar koji pomaže da složimo četiri najvažnije oblasti svog života koji se tiču: ličnog usavršavanja, unapređenja karijere ili biznisa, povećavanja finansija i proširenja uticaja na druge ljude.

Vaša metoda razvija novi način razmišljanja i doživljavanja stvari. Da li je moguće postići to nakon samo jednog seminara ili je to samo prvi korak na tom putovanju ka promeni?

- To je odlično pitanje. Postoji čitav spektar reagovanja na Demartini metod. Bilo je ljudi koji su menjali putanju svog života nakon samo jednog seminara. Takođe je bilo ljudi koji su sistematski odvajali razna pitanja iz svog života s kojima je trebalo da se suoče i metodično su na njima primenjivali Demartini metod nedeljama, mesecima ili čak godinama. Oni su davali jedan kontinuirani zamah promenama u svom životu.. Mislim da metodu ne možete da nastavite ako nemate neki novi model i ako ne živite drugačije. To je kao kad operete zube, vidite koliko vam to koristi pa ponovite više puta - tako ljudi kad osete efekat ove metode, iznova je primenjuju u životu. To bi moglo da im pomogne da drugačije percipiraju stvari za koje su mislili da su u haosu i da dovedu stvari u red u svom životu. Dakle, viđao ljude koji ođednom menjaju putanju svog života, ali i ljude koji hvataju zamak za promene kroz duži vremenski period i istematski menjaju svoje živote.

Kako možemo uspostaviti balans i jasnoću uma kroz vaš program?

- Postoje dve primarne funkcije u mozgu. Ili tražimo hranu, odnosno plen, ili izbegavamo predatora, odnosno da budemo pojedini. Tako da imamo biološku potrebu da nešto izbegavamo ili tražimo. Sve čime smo okupirani, ali i ono što nam smeta, zauzima mesto i vreme u našem umu koji nas vodi. Nekada doživimo više pozitivnih, a nekada više negativnih situacija i to upravlja nama. Demartini metod nudi seriju pitanja koja pomaže da balansirate svoju percepciju tako da te spoljne stvari više ne upravljaju vašim životom i onim što imate u sebi. Vaš doživljaj stvari upravlja vašim životom. Ljude pokreće ono što je u njima ili ono što ih okružuje. Oni koje pokreće ono što je u njima su gospodari svoje sudbine, a oni koje pokreće ono što je oko njih su uglavnom rastrojeni, dekoncentrisani. Ili ste gospodar svoje sudbine ili ste žrtva istorije. Demartini metod pomaže ljudima da ne budu žrtve i da balansiraju svoju percepciju tako da mogu da otklone taj emocionalni prtljag i počnu da rade ono što ih inspiriše. 

   Vi učite ljude tom procesu određivanja vrednosti i kako da odrede svoje ciljeve na osnovu tih vrednosti. Kako taj proces funkcioniše i kako možemo biti sigurni da imamo prave vrednosti i ciljeve?

Svaki pojedinac, nezavisno od pola, godina i kulture, živi po prioritetima i vrednostima koje su najvažnije za njihovu percepciju, odluke i akcije. To je nešto na osnovu čega osećaju svoj prostor, provode vreme, ono što ih pokreće, na šta troše novac, kako razmišljaju, vizaulizuju, ono što ih inspiriše, što je njihov cilj i ono što vole da čitaju, uče, studiraju. Sve to što demonstrirate svojim životom su stvari koje su vama vredne. Ako pitate ljude koje su njihove vrednosti, oni će vam navesti društvene ideale. Navešće ono što su ih naučile majke, očevi, sveštenici, učitelji, tradicija, konvencije... Ja nisam zainteresovan za to. Za sam zainteresovan za ono što pokazuje njihov život jer ako ne sagledate iskreno ono što demonstrirate svojim životom, možete juriti za fantazijama i izmoriti se pokušavajući da budete nešto što niste. Veličanstvenost onoga što vi zaista jeste je mnogo veća od bilo koje fantazije koju imate o sebi. Treba dozvoliti sebi da živimo u skladu sa našim pravim vrednostima.

Film Tajna je ostavio utisak da je sve moguće ako samo poželimo, da naše misli imaju stvaralačku moć i ostavlja prostor da ljudi veruju da fantazije mogu biti ciljevi i da ne moramo da preduzmemo nikakvu akciju, što na kraju mora dovesti do razočarenja. Kao da je deo o učenju, akciji i realnom pristupu našim mogućnostima izbačen iz filma jer je to mnogo teži deo od želje?

- Mislim da ste to savršeno rekli. Ne slažemo se svi koji smo učestvovali u filmu sa svim njegovim delovima. Verujem da je tajna izostavljena iz filma „Tajna” upravo taj deo o postavljanju realnih ciljeva, osvešćivanju sebe i onoga što vam je zaista vredno. Kad jednom to uradite, imate mogućnost da spontano budete inspirisani i da napravite zamah da te ciljeve postignete. Takođe mislim da je mudro podeliti te ciljeve na manje delove i napraviti plan delovanja. Tako da koristite izvršni deo mozga za postizanje stvari. Ako imate samo fantazije, sami sebe saplićete. Nakon filma „Tajna”, došla mi je jedna žena i rekla: „Doktore, šta ja to radim pogrešno, gledala sam film 20 puta, pročitala sam knjigu šest puta, ali ne stiže mi taj ček na milion dolara”. Pitao sam je: „Jeste probali da radite. Jeste probali da učinite nešto za nekoga? Budite realni!” To su ilizije, fantazije, vi ste zavisni od njih. Tako da čvrsto verujem u to da se moraju postaviti čvrsti ciljevi u realnom vremenu sa realnom strategijom koji će dati realne rezultate, koji su zaista u skladu s onim što vi jeste, koji su značajni i inspirativni. Veličanstvenost ne podrazumeva samo fantaziju, veličanstvenost podrazumeva akciju!

Objasnili ste zakon privlačnosti kroz selektivnu pristrasnu pažnju. Kako to funkcioniše, odnosno kako mi to filtriramo našu stvarnost?

- Ako ste majka od 35 godina i imate troje divne dece i idete kroz šoping centar i ako su visoko na vašoj listi vrednosti vaša deca, vi ćete u skladu s tim filtrirati stvarnost. Pulvinar nukleus je filter korteksa i on filtrira ono što vidite u svom okruženju. Ako su vaša deca visoko na listi vaših vrednosti, vi ćete videtidečju odeću, igračke i sve ono što je vezano za njih. Nećete primetiti ono što je nisko na vašoj listi vrednosti, recimo, stvari za posao. Ali recimo vaš suprug ako je poslovan čovek, on će prolazeći kroz tržni centar imati potpuno drugačiju sliku, on će videti knjižare, možda prodavnice odela i verovatno neće ni primetiti gde se prodaju stvari za decu. Tako da mi filtriramo našu stvarnost u skladu sa našim vrednostima, odnosno biramo šta primećujemo, kada postoje stvari koje su nam zaista značajne.

   Kažete da je duhovnost kada prihvatimo obe strane građenja ali i uništenja koje se odvijaju u isto vreme i da duhvnost ne može biti jednostrana.

- Ako kažem nekom: „Uvek si dobar, nikad zao, uvek ljubazan, nikad okrutan, uvek darežljiv, nikad škrt...i pitam „Da li veruješ u to?”, on bi rekao: „Ne baš, ne uvek”. Ako kažem: „Uvek si zao, nikad dobar, uvek okrutan, nikad ljubazan...da li veruješ u to?, on bi rekao „Ne, ne uvek!” Ali ako kažem „Nekad si dobar, nekad loš, nekad pozitivan, nekad negativan”...onda bi rekao: „Da, ja sam ljudsko biće sa svojim vrednostima i kada vidim stvari koje podržavaju moje vrednosti veoma sam otvoren i ljubazan ali kada vidim izazov, mogu biti težak, mogu biti i okrutan ponekad. Ja sam ljudsko biće. Ja sam heroj i negativac. Ja sam svetac i grešnik. Ja sam vrlina ali i mana. Ne moram da se otarasim svoje polovine da bi sebe voleo i ne moram da se otarasim polovine nekog drugog bića da bi ga voleo. Tako da prava duhovnost nije pokušaj da se oslobodimo polovine nečije ličnosti, to je prihvatanje osobe cele takve kakva jeste.  

Snežana Milanović