DNEVNIK SAZNAJE Uskoro letovima low cost kompanija sa Čeneja u svet
Kako „Dnevnik” nezvanično saznaje, uskoro bi s aerodroma „Čenej” mogli poleteti avioni niskobudžetnih kompanija (low cost), turistički i radnički čarter letovi, te avio-taksi letovi, a aerodrom će zadržati i sportsko-poljoprivrednu namenu.
Javno preduzeće „Urbanizam” izradilo je konceptualni okvir plana –detaljne regulacije Aerodroma „Čenej”, što znači da bi se on uskoro mogao naći pred građanima na javnom uvidu. Plan obuhvata približno 148 hektara sportsko-poljoprivrednog aerodroma, deo poljoprivrednog zemljišta kao i deo državnog puta Horgoš–Beograd.
Na Aerodromu „Čenej” trenutno se nalaze prostorije Aero-kluba „Novi Sad”. On je osnovan 11. novembra 1923. godine kao ogranak Kraljevskog aero-kluba „Novi Sad” koji je u to vreme bio centar jugoslovenskog vazduhoplovstva i sedište vojnog i civilnog vazduhoplovstva i fabrike aviona. Do 1953. godine Aero-klub svoje aktivnosti je obavljao na aerodromu „Jugovićevo”, a 14. juna 1953. godine odselio se na sadašnje mesto.
Za osam i po decenija postojanja Aero-klub je imao više stotina članova, koji su izveli preko 100.000 letova, 50.000 padobranskih skokova, obučeno je više stotina pilota-jedriličara, padobranaca i avio-mehaničara. Danas on poseduje šest lakih aviona i sedam jedrilica koji poleću s travnate piste duge 1.600 metara.
Član Upravnog odbora Aero.kluba „Novi Sad” i nastavnik letenja motornih zmajeva Zoran Drakula kazao je da je zlatno doba Aero-kluba bilo između šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka kada je bilo aktivno mnoštvo sekcija.
– Imali smo modelare, maketare, jedriličare i pilote aviona, te šest aviona koji su korišćeni u poljoprivredne svrhe na teritoriji Novog Sada – objašnjavao je Drakula. – Krajem osamdesetih godina sekcije su se gasile jedna za drugom, da bi devedesetih godina Aero-klub „Novi Sad” prestao da radi. Za tih 20 godina pista i objekti su bili zapušteni i nije se naziralo „svetlo na kraju tunela”.
Po rečima Zorana Drakule, želja članova kluba je da se u okviru aerodroma napravi turističko-sportski centar.
– Ideja nam je da se otvori restoran, da deca imaju igraonicu, da se može rekreativno leteti, a nije isključena ni izgradnja malog bazena i prenoćišta – kazao je Drakula, dodavši da bi to bilo „malo odmaralište pored aerodroma”. On je pozvao sve ljubitelje letenja da se priključe Aero.klubu „Novi Sad” i da pomognu u njegovom funkcionisanju.
Godišnja članarina je 1.200 dinara, što nije mnogo s obzirom na to da je vazduhoplovstvo skup sport – rekao je Drakula, dodajući da veruje da će novosadski aerodrom i Aero-klub ponovo zasijati.
Kada je 2016. godine izabrano novo rukovodstvo, s Dragoljubom Samardžićem na čelu, Aero-klub „Novi Sad” je ponovo zaživeo.
– Pokrenute su sve sekcije, uz dodatak ultralake avijacije – letelice do 500 kilograma težine – a Aero-klub je opet „dobio krila” – rekao je Drakula, dodavši da će uskoro startovati jedriličarska sekcija, koja godinama nije funkcionisala. – Iskusni piloti i ljubitelji letenja slažu se u tome da je Novom Sadu potreban aerodrom.
Aerodrom „Čenej” ima dugu tradiciju, a s njegovih pista su „poleteli” najbolji jugoslovenski piloti. – Pokrajina ima oko dva miliona stanovnika kojima bi putovanje u gradove regiona, poput Soluna, Tivta, Budimpešte, Ljubljane ili Beča, bilo pojednostavljeno – ističe Drakula. – Ljudi iz sveta vazduhoplovstva smatraju čenejski aerodrom za jedan od najlepših u SFRJ zbog idealnog položaja i uslova za rad. Izgradnjom vazdušne luke u Novom Sadu rasteretio bi se aerodrom „Nikola Tesla”. Naravno, nije u planu da u Novi Sad sleću džambo-džetovi i „Erbasovi” avoni jer pista nije dovoljno dugačka, već manji čarter-letovi. Mnogo ljudi posećuju Novosadski sajam, Egzit festival, Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, a imamo i razvijen lovni turizam.
Drakula je naglasio da je usvajanje Predloga da se izradi detaljna regulacija Aerodroma „Čenej” prvi realan korak ka ostvarivanju dugogodišnje želje Novosađana. Takođe, ta ideja do sada nikada nije naišla na toliku podršku Grada, Pokrajine i Republike. Kako je kazao, javnost je dugo bila zbunjivana novinskim člancima u kojima su pominjani kargo-avijacija i veliki putnički avioni.
Naš sagovornik je naglasio da nije u cilju izgradnja velikog aerodroma poput beogradskog ili niškog, već koji bi bio funkcionalan, a objekati bi bili prilagođeni manjem broj putnika, odnosno letelicama od oko 50 sedišta.
S. Kovač