ДНЕВНИК САЗНАЈЕ Ускоро летовима low cost компанија са Ченеја у свет

Јавно предузеће „Урбанизам” израдило је концептуални оквир плана –детаљне регулације Аеродрома „Ченеј”, што значи да би се он ускоро могао наћи пред грађанима на јавном увиду. План обухвата приближно 148 хектара спортско-пољопривредног аеродрома, део пољопривредног земљишта као и део државног пута Хоргош–Београд.

На Аеродрому „Ченеј” тренутно се налазе просторије Аеро-клуба „Нови Сад”. Он је основан 11. новембра 1923. године као огранак Краљевског аеро-клуба „Нови Сад” који је у то време био центар југословенског ваздухопловства и седиште војног и цивилног ваздухопловства и фабрике авиона. До 1953. године Аеро-клуб своје активности је обављао на аеродрому „Југовићево”, а 14. јуна 1953. године одселио се на садашње место.

За осам и по деценија постојања Аеро-клуб је имао више стотина чланова, који су извели преко 100.000 летова, 50.000 падобранских скокова, обучено је више стотина пилота-једриличара, падобранаца и авио-механичара. Данас он поседује шест лаких авиона и седам једрилица који полећу с травнате писте дуге 1.600 метара.

Члан Управног одбора Аеро.клуба „Нови Сад” и наставник летења моторних змајева Зоран Дракула казао је да је златно доба Аеро-клуба било између шездесетих и седамдесетих година прошлог века када је било активно мноштво секција.

– Имали смо моделаре, макетаре, једриличаре и пилоте авиона, те шест авиона који су коришћени у пољопривредне сврхе на територији Новог Сада – објашњавао је Дракула. – Крајем осамдесетих година секције су се гасиле једна за другом, да би деведесетих година Аеро-клуб „Нови Сад” престао да ради. За тих 20 година писта и објекти су били запуштени и није се назирало „светло на крају тунела”.

По речима Зорана Дракуле, жеља чланова клуба је да се у оквиру аеродрома направи туристичко-спортски центар.

– Идеја нам је да се отвори ресторан, да деца имају играоницу, да се може рекреативно летети, а није искључена ни изградња малог базена и преноћишта – казао је Дракула, додавши да би то било „мало одмаралиште поред аеродрома”. Он је позвао све љубитеље летења да се прикључе Аеро.клубу „Нови Сад” и да помогну у његовом функционисању.

Годишња чланарина је 1.200 динара, што није много с обзиром на то да је ваздухопловство скуп спорт – рекао је Дракула, додајући да верује да ће новосадски аеродром и Аеро-клуб поново засијати.

Када је 2016. године изабрано ново руководство, с Драгољубом Самарџићем на челу, Аеро-клуб „Нови Сад” је поново заживео.

– Покренуте су све секције, уз додатак ултралаке авијације – летелице до 500 килограма тежине – а Аеро-клуб је опет „добио крила” – рекао је Дракула, додавши да ће ускоро стартовати једриличарска секција, која годинама није функционисала. – Искусни пилоти и љубитељи летења слажу се у томе да је Новом Саду потребан аеродром.

Аеродром „Ченеј” има дугу традицију, а с његових писта су „полетели” најбољи југословенски пилоти. – Покрајина има око два милиона становника којима би путовање у градове региона, попут Солуна, Тивта, Будимпеште, Љубљане или Беча, било поједностављено – истиче Дракула. – Људи из света ваздухопловства сматрају ченејски аеродром за један од најлепших у СФРЈ због идеалног положаја и услова за рад. Изградњом ваздушне луке у Новом Саду растеретио би се аеродром „Никола Тесла”. Наравно, није у плану да у Нови Сад слећу џамбо-џетови и „Ербасови” авони јер писта није довољно дугачка, већ мањи чартер-летови. Много људи посећују Новосадски сајам, Егзит фестивал, Институт за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици, а имамо и развијен ловни туризам.

Дракула је нагласио да је усвајање Предлога да се изради детаљна регулација Аеродрома „Ченеј” први реалан корак ка остваривању дугогодишње жеље Новосађана. Такође, та идеја до сада никада није наишла на толику подршку Града, Покрајине и Републике. Како је казао, јавност је дуго била збуњивана новинским чланцима у којима су помињани карго-авијација и велики путнички авиони.

Наш саговорник је нагласио да није у циљу изградња великог аеродрома попут београдског или нишког, већ који би био функционалан, а објекати би били прилагођени мањем број путника, односно летелицама од око 50 седишта.    

С. Ковач