Mihal Privizer iz Kisača uspešno se bavi voćarstvom

Mihal Privizer iz tog mesta  je 2005. godine „prelomio” i, umesto ratarstva, počeo da se bavi voćarstvom. Ljudi su čuli za čuvene jagode kod Mihala iz Kisača, jer ih već skoro 15 godina prodaje pored magistralnog puta, pored svoje njive, i kupci rado dolaze.

– Odlučio sam se za voćarstvo prvenstveno zbog većeg prihoda koji se dobija po hektaru, za razliku od, recimo, onog od ratarstva – kaže Privizer. – Ratarstvom sam počeo da se bavim odmah posle srednje škole i onda sam video da neću moći da živim od toga jer smo i tada, kao i sada, bili velika porodica, iako smo imali 50 hektara ratarske površine. Polako sam se okrenuo voću i danas raspolažem sa šest hektara pod jagodama, pet hektara pod trešnjama, četiri hektara pod jabukama, dok se na 12 hektara prostire rasadnik.

Kako kaže, počeo je s jagodama, zatim se proširio i počeo da se bavi trešnjama, da bi posle probao i s jabukama. Na kraju je napravio i rasadnik, otvorio firmu i počeo da se bavi proizvodnjom knip sadnice jabuke, u kooperaciji s italijanskim rasadnikom „Makanti vivai”.

– Dosta stvari smo naučili od Italijana, videvši da možemo da pariramo kvalitetom, pa čak i da budemo bolji od jedne zemlje koja je u Evropskoj uniji i mogu reći da pravimo zaista najbolje sadnice u Srbiji – kaže naš sagovornik. – To je savremena dvogodišnja sadnica, koja je tražena na tržištu i broj jedan je u svetu. Od svega što radim, najkomplikovaniji proces, koji i najviše traje, jeste proces proizvodnje sadnica, koji počinje sad, u februaru. Počinje kalemljenje, dovoze se podloge iz inostranstva i polako se pristupa sadnji u martu. I tu ima veoma mnogo operacija koje se rade dve godine za jedan zasad da bismo dobili knip sadnicu po ceni od tri do četiri evra, ali koja je vrhunskog kvaliteta.

Po njegovim rečima, svi su u porodici uključeni u posao, pa čak i otac, koji se više fokusirao na ratarstvo, pomaže mu u njegovoj branši. Deca su mala, ali on razmišlja dugoročno i nada se da će ona krenuti njegovim stopama i uključiti se u porodični biznis jer je to jedini zagarantovani uspeh na duge staze.

– Najjednostavnije za održavanje su jabuke, dok je najteže raditi s trešnjama, ali kada sagledate celu sliku, sve ima svoje prednosti i mane – kaže Mihal. – Najviše volim da radim s trešnjama, iako mi ne donose mnogo uspeha poslednjih godina zbog mrazeva, ali smo kupili potrebnu mehanizaciju da bismo poboljšali prinos. Namerno sam berbe koncipirao tako da, kad završimo s jagodama, kreću trešnje, nakon njih jabuke, a kad i one prođu, vadimo sadnice iz rasadnika, tako da sam sam sebi kreirao tempo i napravio uživanciju tokom cele godine.

Kako je rekao Mihal Privizer iz Kisača, sve voće ide u izvoz, i to za rusko tržište, dok jabuke idu i u neke druge zemlje. Od njih su počeli da prave hladno ceđene sokove, u kombinaciji s aronijom i malinom. Sokovi su samo pasterizovani, bez dodatnog šećera.

Tekst i foto:

I. Mikloši