OKOTVOKO: Botoksirani ugovori
Regulatorno telo za elektronske medije ponovo se latilo Zakona o elektronskim medijima, gledajući ga sad drugim očima, ili iz drugog para rukava ili čega već od garderobe.
Naime, u maju prošle godine REM je, tumačeći Član 106 ovog Zakona, utvrdio obavezu prenosa programa televizija s nacionalnom frekvencijom, što je bila mera zaštite medijskog pluralizma. P tom članu, regulator periodično, a najmanje jednom u tri godine, na republičkom, pokrajinskom, odnosno užem geografskom relevantnom tržištu, utvrđuje listu radijskih ili televizijskih programa koje su dužni da prenose operatori čiju elektronsku komunikacionu mrežu za distribuciju i emitovanje medijskih sadržaja koristi značajan broj krajnjih korisnika kao jedini ili prvenstveni način za primanje medijskih sadržaja, a u cilju ostvarivanja javnog interesa i zaštite medijskog pluralizma.
Kako su se stvari sad okrenule, REM je rešio da ukine ovu obavezu, te kablovski distributeri neće morati da prenose programe TV Prva, TV Hepi, O2 i TV Pink, ali i, što je važnije, televizije neće više morati da besplatno predaju svoj program kablovskim distributerima. Drugim rečima, ako se SBB, kao najveći kablovski distributer, ne dogovori s televizijama koje su sad uglavnom u objedinjenom domaćem vlasništvu, pretplatnici mogu da ostanu bez ovih kanala.
To se, naravno, ne odnosi na one koji program gledaju preko zemaljskih antena, uz jedinu pretplatnu obavezu prema RTS-u, i državne set-top boksove. Ne znamo ni kako će proći manji kablovski distributeri, mada je jasno da će državni MTS lako sklopiti ugovore s ovim televizijama.
Članovi REM-a ovu odluku obrazložili su negativnim efektom na tržišni položaj pojedinih učesnika i uopšte na interes javnog poretka za postojanjem ravnopravnosti svih učesnika na tržištu. Da li su time mislili na činjenicu da ovaj Član 106 nikad nije sproveden do kraja jer te sudbine nisu bile televizije s regionalnom i lokalnom frekvencijom, ostaje otvoreno pitanje na koje, cenim, nećemo dobiti odgovor jer REM sad ima važnijeg posla. Recimo, da dodeli upražnjenu nacionalnu frekvenciju, na šta čekamo više od šest meseci.
„Odnos između operatera elektronskih komunikacionih mreža i kanala sa nacionalnom terestrijalnom pokrivenošću definisaće isključivo ugovor između strana, bez mešanja javne vlasti u slobodnu volju obe ugovorne strane na koji način će regulisati svoje odnose“, navodi Savet REM-a i dodaje u obrazloženju da je ova lista obaveznih medija u koliziji sa garancijama slobodnog tržišta, te da „posledice ove mere potencijalno mogu dovesti pružaoce usluga u neravnopravan položaj na tržištu. Ovo bi se desilo ukoliko bi objavljivanje Liste bilo tumačeno kao obaveza nosioca prava nad sadržajima da svoju imovinu učine dostupnom bez prava na naknadu“.
Od operatera se očekuje da ponovo krenu u rovovsku bitku sklapanja pojedinačnih ugovora s televizijama, a tu se otvaraju mnoga vrata do Hada i pakla, kao i do nebesa, naročito kad je u pitanju cena. Potencijalni interesi, politička i ina mešetarenja podići će temperaturu na televizijskom nebu, a kako će se stvari na kraju završiti, videćemo veoma skoro. U međuvremenu, iz REM-a su najavili i promene u regulisanju logičke numeracije kanala u rasporedima kablovskih distributera. Kako će to da izvedu ako kablovski operateri ne potpišu ugovore s velikim, malim i srednjim televizijama, nikome nije jasno. Kao ni odluke koje se menjaju svakih godinu dana, brzinom botoksiranja izvesnih čela aktera ove priče.
U svakom slučaju, spremite se proleće će biti zanimljivo. Samo nemojte da se mrštite, nemamo svi para za taj botoks.
Ivana Vujanov