Žive li srpski penzioneri bolje od švajcarskih?

Najveći procenat penzionera na granici siromaštva je u Estoniji – 46,1 odsto i Litvaniji – 43,7 odsto, Bugarskoj – 32,4 odsto. No, veliki broj starijih građana koji su ugroženi imaju i velike ekonomije, poput Švajcarske – 26 odsto, Velike Britanije – 19,1 odsto, Nemačke – 17,5 odsto. Za razliku od njih, najmanja stopa ugroženosti penzionera kojima preti siromaštvo je u Turskoj – samo 4,9 odsto.

U zemljama regiona siromaštvo među penzionerima najizraženije je u Hrvatskoj – 24,5 odsto, Sloveniji – 15,9 odsto, Makedoniji – 7,1 odsto. Eurostat iskazuje podatak da je u Srbiji oko 17,5 odsto penzionera na ivici siromaštva, a iz njega proizlazi da srpski penzioneri žive „bolje” od onih u Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj...

Međutim, podatke Kancelarije EU zadužene za statistiku ne treba uzimati „zdravo za gotovo” jer se odnos ugroženosti penzionera izračunava na osnovu prosečne plate, ali i troškova života. Prosečna plata u razvijenim ekonomijama je visoka pa i penzije, koje iznose 30 do 40 odsto od nje, izgledaju nisko, mada realno za naše uslove to nisu. Jer, ukoliko penzioner u Nemačkoj ima penziju od 1.000 do 2.000 evra, on zaista u toj državi teško sastavlja početak i kraj meseca. Ili, najstariji koji u Švajcarskoj, gde je prosečna plata nekoliko hiljada evra, imaju penziju od 3.500 evra, zaista imaju problem s boljim životom. Tamo su cene, počev od komunalija, struje, namirnica, prevoza... primerene prosečnoj mesečnoj zaradi pa je, iako za naše uslove izuzetno visoka, penzija mala da pokrije sve te visoke troškove života.

Za razliku od njih, prosečna plata u Srbiji bila je oko 46.000 dinara, dok je prosečna penzija iznosila 24.984 dinara. Prosečna penzija je bila polovina prosečne plate zaposlenih. Odnos prosečne plate i penzije u Srbiji znatno je povoljniji za penzionere nego u razvijenijim ekonomijama i otuda statistika Eurostata pokazuje da su srpski penzioneri manje ugroženi od onih u, recimo, Švajcarskoj ili Nemačkoj, koji mesečno prime i po nekoliko hiljada evra.

Republički zavod za statistiku svakog meseca kada saopštava prosečnu neto zaradu, iskazuje i medijalnu neto platu, koja zapravo znači srednji iznos koju većina zaposlenih zarađuje. Tako je, recimo, medijalna zarada za novembar prošle godine bila 39.654 dinara i do tog iznosa je primala polovina zaposlenih u Srbiji.

U isto vreme, prosečna penzija u novembru iznosila je 26.327 dinara. Razlika između medijalne zarade i prosečne penzije bila je 13.327 dinara, dok je ona u razvijenim evropskim državama znatno, znatno veća.

Dakako, srpski penzioneri realno imaju mala primanja i teško sastavljaju početak i kraj meseca, ali zato imaju manje troškove života jer žive u državi u kojoj su cene prilagođene manjim prosečnim platama. Čak i ako se računa da je, po Republičkom zavodu za statistiku, prag rizika od siromaštva mesečni prihod ispod 15.600 po osobi, penzioner u Srbiji s tim iznosom ne može luksuzno da živi, ali, za razliku od „kolege” u razvijenijim evropskim državama, može da plati osnovne troškove života. Sasvim je drugo pitanje može li se neko ko mesečno prima malo više od 15.000 dinara ubrajati u one koji nisu u riziku od siromaštva.

Inače, granica rizika od siromaštva u većini evropskih država računa se kao 60 odsto od medijanskih, odnosno srednjih, primanja zaposlenih. Zbog toga se u razvijenijim zemljama siromašnim smatraju i oni penzioneri koji, ukoliko se posmatraju mesečni iznosi koji im pristižu, imaju bolji životni standard od prosečnog srpskog penzionera. Slično je i s poređenjem života penzionera zapadnih država za zemljama regiona i gotovo celog Balkana.

LJ. Malešević