Dobrodošlica ruskom predsedniku s Banstola

Iako nisu dobili potvrdu da će predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin u okviru posete Beogradu doći na Banstol i obići Hram Blage Marije – prve i za sada jedine crkve posvećene zločinačkim akcijama „Bljesak” i „Oluja”, čija izgradnja je u toku, meštani tog naselja na tromeđi triju opština – Sremski Karlovci, Inđija i Irig – okupiće se danas pre podne oko crkve i proslaviti, kako kažu, Putinov dan.

Po rečima  jednog od njih Branka Simonovića, koji je i predsednik Upravnog odbora za gradnju crkve, koju su prozvali Putinovim hramom, meštani su spremni da ga dočekaju ukoliko ipak dođe, a nakon okupljanja kod crkve, neki će se i zaputiti u glavni grad da ga tamo pozdrave.

Simonovićeve reči potvrdio je juče ekipi „Dnevnika” još jedan žitelj Banstola, koga smo zatekli pokraj crkve. On je rekao da će predsednika Rusije rado dočekati ako dođe, i dodao da će danas rano meštani urediti prostor oko hrama za tu priliku.    

– Još uvek nemamo nikakav odgovor iz kabineta predsednika Aleksandra Vučića i ne znamo da li će doći do posete koju mnogi željno iščekuju, ali smatramo da, i pored toga što naša crkva još nije završena, ne postoji bolja poruka dobrodošlice i mesto s većom simbolikom u Srbiji gde bi trebalo dočekati Putina – kaže inicijator izgradnje i predsednik „Kluba svih generacija” Branko Simonović. – To je prva crkva koju Srbi prave po uzoru na neku rusku crkvu i predstavlja vertikalu srpsko-ruskih odnosa, od Romanova, pa danas do Putina. Da li će Putin doći ili ne, to u ovom trenutku zavisi od našeg predsednika Aleksandra Vučića, kome smo uputili molbu da u protokolu posete predvidi i obilazak ovog mesta. Ne zato što nezvanično u narodu hram koji se gradi nosi Putinovo ime, nego zato što je to hram u kojem će biti ispisana imena svih žrtava „Oluje” i koji će simbolično predstavljati spomenik rušenju jedne države i stradanju, ne samo našeg naroda nego mnogo ljudi na ovom prostoru.

U pismu koje je poslao Vučiću 25. decembra, tri dana nakon što su na ovaj hram koji se gradi u ruskom stilu postavljene pozlaćene kupole, Simonović napominje da se ovde „ne radi ni o kakvom idolopoklonstvu, verskom ’fundamentalizmu’, niti egzibicionizmu bilo koje vrste, već o – borbi za život”.

„U vikend-naselju Banstol, na tromeđi triju opština, po zvaničnim procenama živi oko 3.500 ljudi, uglavnom prognanika ’Oluje’, a za prethodne dve decenije lokalni političari su ovde zalazili samo u vreme izbornih kampanja. Da bismo ’udarili temelj’ i ozvaničili status naselja, hteli smo da podignemo jednu malu crkvu-brvnaru. Međutim, pošto je i to išlo teško, poslužili smo se marketinškim trikom i u igru uveli najjači ’pravoslavni  brend’ – Putinovo ime. To nam je pomoglo da umesto crkve-brvnare dobijemo jedinstveni hram – repliku Crkve Svetog Nikolaja u Sofiji, kojoj je zvona darivao lično Nikolaj II Romanov”, navodi Simović u pismu Vučiću. Dolazak dvojice predsednika u Banstol značio bi mnogo za meštane i samo naselje. Dodaje da bi na taj način bila odata i počast žrtvama, kao i da bi mesto oživelo zahvaljujući toj poseti.

Otac Siniša Hrvačević, sveštenik u Banstolu, kaže za Tanjug da bi bili radosni i da bi im veliku čast predstavljala poseta predsednika Putina, kao što takva poseta predstavlja čast i za celu Srbiju i Evropu. 

Posveta žrtvama „Oluje”

Ideja za izgradnju crkve na Banstolu javila se pre tri godine, kada je obeležavano 20 godina od akcije „Oluja”. Po Simonovićevim rečima, krenulo se od ideje da se napravi simbol naselja, koji će biti posvećen žrtvama. Prva zamisao je bila da to bude drvena crkva – crkva-brvnara, koja bi bila crkva-optužnica, odnosno koja će optuživati za zločin u kojem je stradalo oko 2.000 ljudi, ali je ideju svesrdno podržao episkop sremski Vasilije, kupio plac i sada tu niče bogomolja na oko 200 kvadratnih metara. Gradnja se finansira od dobrovoljnih priloga i do sada je utrošeno oko 14 miliona dinara. Za razliku od crkve u Sofiji prema čijem izgledu se gradi, neće imati kriptu.

Ona će, po rečima vladike Vasilija, biti i uspomena na dolazak velikog broja Rusa u Sremske Karlovce i na prostore Eparhije sremske, s mitropolitom Antonijem Hrapovickim i generalom Vrangelom na čelu, nakon Oktobarske revolucije.

– Crkva govori o stradanjima, ali i o prijateljstvu srpskog i ruskog naroda i o vezi koja traje vekovima i to bi moglo predstavljati jedan novi temelj srpsko-ruskih odnosa – zaključuje Simonović.

– Bila bi čast za ovo naše malo naselje, i to bi mu dalo mnogo na značaju, a mi se nadamo da će to postati jedan krajiški centar za Srbe iz celog sveta jer su oni donatori i ktitori ovog hrama – kazao je otac Hrvačević. – Ne bismo se bunili ni kada bi predsednik Putin bio jedan od njih, to bi bila velika čast za hram, za našu eparhiju i parohiju, i to bi nas sve radovalo.

Naveo je da jedan hram može biti samo hram Srpske pravoslavne crkve i Božji, te da je volja naroda to što je Hram Blage Marije nazvao Putinovom crkvom, koja se gradi po uzoru na rusku Crkvu Svetog Nikolaja u Sofiji.

– Mi smo uvek bili bratski narod, i pre nego što je Putin postao predsednik. Još za vreme Oktobarske revolucije, mnogi ugledni Rusi nastanili su se u predelu Srema, Sremskih Karlovaca, gde je osnovana i Zagranična ruska crkva, i tu su znatno pomogli i našem monaštvu i kulturi i privredi... tako da mi ostajemo bratski narod i to niko ne može da ospori – navodi otac Siniša.       

Z. Milosavljević