Zasijale pozlaćene kupole hrama na Banstolu

Ovom potezu koji predstavlja završnicu grubih građevinskih radova na tom, jedinom hramu u Srbiji građenom u ruskom stilu, prethodio je čin osvećenja, koji je obavio episkop sremski Vasilije uz sasluženje sveštenstva i monaštva i u prisustvu velikog broja ljudi.       

Za nešto više od godinu i po od osvećenja temelja, zahavaljujući novcu od donatora iz Srbije i inostranstva, crkva je sazidana i nakon postavljanja kupola, sledi oblaganje ostatka krova limom zeleno – zlatne boje.      

Prolazeći godinama  pored ovog mesta poželeo sam da  na njemu podignemo svetinju za dobrobit srpskog naroda, rekao je vladika Vasilije.

Razmišljajući kakva da bude ta bogomolja, kazao je dalje, odlučio sam se za crkvu u ruskom stilu u spomen stogodišnjice dolaska velikog broja Rusa u Sremske Karlovce i na prostore Eparhije sremske na čelu s mitropolitom Antonijem Hrapovickim i generalom Vrangelom.

S druge strane, ona će predstavljati i uspomenu na naše mile i drage, koji su u egzodusu iz  srpske Dalmacije, Slavonije i mogih drugih krajeva na putu za Srbiju ostavili  živote. Ovde će biti upisana njihova imena da se pamti da su stradali samo zato što su bili  pravoslavci, svetosavci i Srbi koji su branili svoja ognjišta, grobove, svetinje i decu. Gde god bivao i kud god se kretao srpski narod je  uvek nosio boga sa sobom, najdragocenije svoje darove, mošti svetitelja, ikone...Tamo gde su bogomolje i crkve podižu tamo su tapija i belezi srpskog naroda, kazao je vladika Vasilije.

Inicijativa za gradnju potekla je od meštana Banstola, koji su bili spremni da kupe plac i na njemu sagrade manju bogomolju, koja će biti centralni sadržaj na tom prostoru koji je trebalo da služi za zadovoljenje njihovih potreba. Kada su ideju izneli vladiki Vasiliju, on je rekao da će kupiti plac i tako je zajednička namera i želja da se tu podigne hram, počela da se sprovodi u delo.      

Od prvobitnog placa se odustalo i kupljen je ovaj veći na samoj raskrsnici s glavnim putem,na takozvanoj kapiji Fruške gore i ulasku u Sremske Karlovce, kazao je član Odbora  za podizanje crkve  i predsednik „Kluba svih generacija“ koji je pokrenuo tu ideju Branko Simonović.

Prema njegovim rečima, ne dešava se često da se za tako kratko vreme hram ovakvih dimenzija podigne.

Crkva je rađena po ugledu na rusku crkvu Svetog Nikolaja u Sofiji i ona priča o srpsko-ruskom prijateljstvu i stradanju kroz čitav  20. vek. Pored toga što nosi ime Blage Marije, nezvanično se zove Putinov hram zato što je to prva crkva koja se podiže u ruskom stilu kod nas. Preko diplomatskih kanala uputili smo ruskom predsedniku poziv da poseti ovo mesto kada bude u januaru došao u Srbiju kao znak da ga Srbija rado dočekuje, naveo je Simonović.    

Kako saznajemo, u Eparhiji sremskoj do sada je za radove utrošeno oko 14 miliona dinara ne računajući krov, čija gradnja je u toku. Građevinske radove izvodi novosadsko preduzeće „Pan građevina“, dok je za kupole i krov zadužen ukrajinski „Maestar“. Prema rečima Bogdana Supruna iz tog ukrajinskog preduzeća, koje je u Srbiji radilo na više hramova, za izradu kupola upotrebljen je prohromski  pozlaćeni lim. Njime su oblažene kupole napravljene od drveta s čeličnom konstrukcijom, uz primenu ruske tehnologije. Nakon 60 godina lim može da dobije mat odsjaj, ali kako Suprun tvrdi, ne može da propadne.     

Crkva na Banstolu u potpunosti odgovara onoj u Sofiji, osim što neće imati kriptu pod zemljom. Po rečima direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Zorana Vape, na zahtev vladike Vasilija, radi se na tome da i enterijer bude identičan sofijskoj crkvi.

Zorica Milosavljević