Добродошлица руском председнику с Банстола

Иако нису добили потврду да ће председник Руске Федерације Владимир Путин у оквиру посете Београду доћи на Банстол и обићи Храм Благе Марије – прве и за сада једине цркве посвећене злочиначким акцијама „Бљесак” и „Олуја”, чија изградња је у току, мештани тог насеља на тромеђи трију општина – Сремски Карловци, Инђија и Ириг – окупиће се данас пре подне око цркве и прославити, како кажу, Путинов дан.

По речима  једног од њих Бранка Симоновића, који је и председник Управног одбора за градњу цркве, коју су прозвали Путиновим храмом, мештани су спремни да га дочекају уколико ипак дође, а након окупљања код цркве, неки ће се и запутити у главни град да га тамо поздраве.

Симоновићеве речи потврдио је јуче екипи „Дневника” још један житељ Банстола, кога смо затекли покрај цркве. Он је рекао да ће председника Русије радо дочекати ако дође, и додао да ће данас рано мештани уредити простор око храма за ту прилику.    

– Још увек немамо никакав одговор из кабинета председника Александра Вучића и не знамо да ли ће доћи до посете коју многи жељно ишчекују, али сматрамо да, и поред тога што наша црква још није завршена, не постоји боља порука добродошлице и место с већом симболиком у Србији где би требало дочекати Путина – каже иницијатор изградње и председник „Клуба свих генерација” Бранко Симоновић. – То је прва црква коју Срби праве по узору на неку руску цркву и представља вертикалу српско-руских односа, од Романова, па данас до Путина. Да ли ће Путин доћи или не, то у овом тренутку зависи од нашег председника Александра Вучића, коме смо упутили молбу да у протоколу посете предвиди и обилазак овог места. Не зато што незванично у народу храм који се гради носи Путиново име, него зато што је то храм у којем ће бити исписана имена свих жртава „Олује” и који ће симболично представљати споменик рушењу једне државе и страдању, не само нашег народа него много људи на овом простору.

У писму које је послао Вучићу 25. децембра, три дана након што су на овај храм који се гради у руском стилу постављене позлаћене куполе, Симоновић напомиње да се овде „не ради ни о каквом идолопоклонству, верском ’фундаментализму’, нити егзибиционизму било које врсте, већ о – борби за живот”.

„У викенд-насељу Банстол, на тромеђи трију општина, по званичним проценама живи око 3.500 људи, углавном прогнаника ’Олује’, а за prеthodnе две деценије локални политичари су овде залазили само у време изборних кампања. Да бисмо ’ударили темељ’ и озваничили статус насеља, хтели смо да подигнемо једну малу цркву-брвнару. Међутим, пошто је и то ишло тешко, послужили смо се маркетиншким триком и у игру увели најјачи ’православни  бренд’ – Путиново име. То нам је помогло да уместо цркве-брвнаре добијемо јединствени храм – реплику Цркве Светог Николаја у Софији, којој је звона даривао лично Николај II Романов”, наводи Симовић у писму Вучићу. Долазак двојице председника у Банстол значио би много за мештане и само насеље. Додаје да би на тај начин била одата и почаст жртвама, као и да би место оживело захваљујући тој посети.

Отац Синиша Хрвачевић, свештеник у Банстолу, каже за Танјуг да би били радосни и да би им велику част представљала посета председника Путина, као што таква посета представља част и за целу Србију и Европу. 

Посвета жртвама „Олује”

Идеја за изградњу цркве на Банстолу јавила се пре три године, када је обележавано 20 година од акције „Олуја”. По Симоновићевим речима, кренуло се од идеје да се направи симбол насеља, који ће бити посвећен жртвама. Прва замисао је била да то буде дрвена црква – црква-брвнара, која би била црква-оптужница, односно која ће оптуживати за злочин у којем је страдало око 2.000 људи, али је идеју свесрдно подржао епископ сремски Василије, купио плац и сада ту ниче богомоља на око 200 квадратних метара. Градња се финансира од добровољних прилога и до сада је утрошено око 14 милиона динара. За разлику од цркве у Софији према чијем изгледу се гради, неће имати крипту.

Она ће, по речима владике Василија, бити и успомена на долазак великог броја Руса у Сремске Карловце и на просторе Епархије сремске, с митрополитом Антонијем Храповицким и генералом Врангелом на челу, након Октобарске револуције.

– Црква говори о страдањима, али и о пријатељству српског и руског народа и о вези која траје вековима и то би могло представљати један нови темељ српско-руских односа – закључује Симоновић.

– Била би част за ово наше мало насеље, и то би му дало много на значају, а ми се надамо да ће то постати један крајишки центар за Србе из целог света јер су они донатори и ктитори овог храма – казао је отац Хрвачевић. – Не бисмо се бунили ни када би председник Путин био један од њих, то би била велика част за храм, за нашу епархију и парохију, и то би нас све радовало.

Навео је да један храм може бити само храм Српске православне цркве и Божји, те да је воља народа то што је Храм Благе Марије назвао Путиновом црквом, која се гради по узору на руску Цркву Светог Николаја у Софији.

– Ми смо увек били братски народ, и пре него што је Путин постао председник. Још за време Октобарске револуције, многи угледни Руси настанили су се у пределу Срема, Сремских Карловаца, где је основана и Загранична руска црква, и ту су знатно помогли и нашем монаштву и култури и привреди... тако да ми остајемо братски народ и то нико не може да оспори – наводи отац Синиша.       

З. Милосављевић