Treneri – idoli ili strah i trepet

– Deca treba da probaju više stvari, ali ne istovremeno, kako bi ostalo slobodnog vremena za odmor, igru i socijalizaciju – kaže Snežana Golić iz Razvojnog centra za decu i odrasle „Faktor”, koji pruža svestranu podršku različitim uzrastima, te u svom timu ima psihologa, psihoterapeuta, pedagoga, logopeda i defektologa. – Tri aktivnosti su već mnogo. Dečje želje su često kratkotrajne, neplanske i površne, pa mališani dođu u situaciju da do sedme godine probaju sve što grad nudi i izgube interesovanja, a kako su bili mali dok su na sve to išli, imaju pogrešan doživljaj. Najranije treba krenuti sa tri godine jer dotle, recimo, iako vole da plešu, ne žele da imaju koreografa niti da budu deo kolektiva.

Prvi faktor koji utiče na to da dete prerano odustane jeste nedostatak radnih navika, zbog čega procenu doživljaja neke aktivnosti treba uraditi tek nakon časa.

– Mrsko mu je da se odvoji od igračaka ili vas, taman se ušuškalo, zaigralo, a sad treba to da prekine i pođe. U momentu kada kreće od kuće to je najmanje povezano sa samom radionicom ili treningom – objašnjava naša sagovornica. – Međutim, ukoliko je dete posle njega mrzovoljno, neraspoloženo ili ravnodušno duže vreme, možda je trenutak da razmislite o nekoj drugoj aktivnosti.

Kako tvrdi, pred upis u vrtić ili školu roditelji su u stanju da prevrnu grad kako bi saznali više o budućim učiteljima i vaspitačima, što znači da su apsolutno osvešćeni koliko je njihov uticaj presudan, ali nažalost decu i dalje upisuju u najbliži klub kako bi im odlazak i dolazak teh­nički bili što izvodljiviji, što je velika greška jer se kompetentnost trenera meri samo njihovim sportskim uspesima.

Nedostaju škole fudbala  

– Od nekih prosečnih sposobnosti može se doći do izuzetnih rezultata, ako se bavimo nečim iz zadovoljstva. Pravi trener, kreator talenta, zna da je najvažnije razviti ljubav prema određenom sportu i motoriku, a ne otići odmah na utakmicu, gde će roditelji-laici neumesno komentarisati pred decom nečiju spretnost – kaže Snežana Golić, dodajući da su gojazni, slabašni, preniski ili previsoki često prerano diskvalifikovani.

Primećuje da Novom Sadu nedostaju škole fudbala sa ciljem da dete zavoli ovaj najpopularniji sport i spretno se uključi u igru vršnjaka.

– Javni apel je da se neko pozabavi takvim željama roditelja i otvori školicu koja se ne takmiči sa ostalim ambicioznim timovima, već predstavlja teren na kojem deca pobeđuju sama sebe.

– Volim da kažem kako učiteljice znaju i brojeve i slova, ali četiri godine idu na fakultet da bi dobile pravo da stanu ispred dece – tvrdi ona. – Nedostatak pedagoških i psiholoških znanja je osetan u vannastavnim aktivnostima. Disciplina se uglavnom održava autoritarnim ponašanjem, naređivanjem, vikom, zastrašivanjem. Škola, pa i porodica, odavno su prevazišle vređanje, dok se u sportu, na primer, i dalje smatra da to jača decu. Zato u Razvojnom centru „Faktor” održavamo seminare u kojima smo spakovali osnovna znanja koja će produbiti svest trenera šta im sve pedagogija i psihologija nude u profesionalnom napretku, na polju komunikacije s roditeljima i decom, koje tehnike opuštaju decu, kako prepoznati ozbiljnije probleme u razvoju, kuda ih uputiti nakon toga, a šta mogu rešavati sami...

Obuke su, dodaje, apsolutno na strani trenera jer je poenta da dobiju konkretne alate kako bi im trening ili sastanak sa roditeljima bio lakši. Kako na njih ne bi došli samo oni koji su već osvešćeni i koji žele da rade na sebi, „Faktor” je trenutno u pregovorima sa određenim kompanijama i institucijama koji bi sponzorisali seminare.

– Važno nam je da treneri shvate da smo na zajedničkom zadatku, da ćemo razmenjivati znanje, poštovati se kao stručnjaci i uraditi to o trošku ljudi koji su društveno odgovorni, a ovu temu prepoznaju kao važnu jer je po svim statistikama u opadanju broj dece koja su u sportu sa 13-14 godina. Već tada su iz ovih i onih razloga, a najčešće psiholoških, odustali i predali se virtuelnom svetu – primećuje Snežana Golić.

        S. Milačić