Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Saradnik Zrenjaninca Zorana Jakšića pao s kokainom u Peruu

11.01.2019. 08:41 08:43
Piše:
Foto: Policija Perua

NOVI SAD: Jedan od onih koji se smatraju vođom klana „Amerika” Zoran Jakšić ovih dana je ponovo došao u žižu javnosti nakon što je policija u Peruu zaplenila tonu i po kokaina i uhapsila članove kriminalne grupe, među kojima je jedan od najvažnijih državljanin Bosne i Hercegovine Smail Šikalo.

Po pisanju južnoameričkih medija, Šikalo je bio povezan s grupom „Amerika”, na čijem čelu su Srbi, odnosno kao vođa klana označen je Zoran Jakšić, poreklom iz Zrenjanina. Plan je bio da pošiljka stigne morskim putem do Evrope, gde bi na ulici njena vrednost premašila 80 miliona dolara.

Operacija je počela u subotu oduzimanjem 472 kilograma droge pronađene u kući i hapšenjem dvojice Peruanaca. Akcija je nastavljena i sutradan, pa je u nedelju, kada je bila i najveća zaplena.

U dva kofera koja su pronađena, bilo je 28 i 19 paketa kokaina, dok je u ormanu u kući pronađena još tona. Tokom intervencija zaplenjen je i kamion s 30 paketa kokaina i još dva automobila.

Šikalo je uhapšen s jednim Peruancem, a kako se navodi, on se smatra važnim delom slagalice zbog bliskih veza sa srpskim narko-dilerom Zoranom Jakšićem koji je osuđen u Limi u januaru 2017. godine na 20 godina zatvora zbog šverca droge. Sud u peruanskoj prestonici utvrdio je da su dokazi koje je Tužilaštvo predložilo dovoljni da se Jakšiću izrekne osuđujuća presuda.

Podsetimo, glavni dokaz bio je kokain skriven u flašama za sok – 1,2 kilogram, kao i njegove veze s drugim kriminalnim organizacijama, navodi se u saopštenju suda u Limi.

Jakšić je uhapšen u julu 2016. godine kada je iz južnoameričke države Ekvador ušao u Peru. Policija te države tada je saopštila da je Jakšić finansirao nabavku kokaina i transportovao ga u Evropu, a imao je jake veze i u Sjedinjenim Američkim Državama i Meksiku.


Čovek sa sto lica

Zoran Jakšić je granice prelazio koristeći lažna dokumenta. U trenutku hapšenja u Peruu koristio je dokumente na ime Lens Korona. Takođe je bio i Frederik Korona Bacanja, Stefan Hrobar, Zoran Miljanić, Zoran Nedović, Nikola Marjanović, Migel Horacio Petrovič, Mario Mirko Tomić, Bojan Jasik, Jovan Popović, Petar Stanimirović, Zoka Čad, pa čak i Džon Do, ime koje se u Americi koristi za neidentifikovane ljude.

Koristio je razne varijante svog pravog imena poput Zoran Jakšić Rodojka, Zoran Jakšić, Zoran Jakšić Rodoika, Zoran Mihailović Janić, Zoran Janlović, Zoran Jaskić, pa čak i Zorana Mihailović ili Zorana Nedović?! S tim imenima on je putovao po Americi i Karibima, saopštila je policija.


Veliku priču o Jakšiću s fotografijama akcije hapšenja objavio je list „Republika”, koji je naveo da je osumnjičeni „El grandazo”, kako ga nazivaju, jedna od glavnih meta DEA, a u poslovanju je koristio čak 46 lažnih identiteta i deset različitih pasoša. Jakšić se u Peruu sumnjiči za šverc kokaina, iznude, otmice, ali i da je rukovodio grupom koja je imala plaćene ubice.

Jakšić je u Peru ušao s falsifikovanim dokumentima, a prilikom hapšenja nije pružao otpor.

– U pitanju je organizator i finansijer kriminalne grupe koja ima veze sa SAD i Meksikom. Njegovo hapšenje predstavlja veliki udarac trgovini drogom – izjavio je tada direktor službe peruanske policije za borbu protiv droge Luis Pantoja Kalvo.

Inače, Jakšiću to nije bilo prvo hapšenje u Peruu. Zbog droge je u toj zemlji hapšen i 1998. godine, kada je osuđen na pet godina zatvora. Nakon toga, uhapšen je u Nemačkoj 2004. godine, kada je policija kod njega pronašla devet kilograma droge.

Po zahtevu Interpola privođen je i u Madridu, odakle je isporučen Argentini, ali je uspeo da pobegne iz tamošnjeg zatvora.

Zrenjaninca su, inače, zbog trgovine drogama, ljudima i ubistava tražile i vlasti Italije, Argentine i Grčke, Nemačke, SAD, Perua, Bosne i Hercegovine i Australije. Za njim je bilo raspisano 25 međunarodnih zahteva za hapšenje.

Po pisanju medija, Jakšić je jedan od šefova klana „Amerika”, kriminalne grupe koja se gotovo dve decenije bavi međunarodnim švercom droge i ubistvima. Klan je osnovan u Beogradu, a vođe grupe su se smenjivale – prvi je bio Vojislav Raičević, zvani Voja Amerikanac, koji je nestao 1997. godine. Njega je nasledio Mileta Miljanić, zvani Majk, čija je desna ruka postao Zoran Jakšić.

Miljanić je u Italiji osuđen na sedam i po godina zatvora kada ga je tamošnja policija uhapsila jer je organizovao transport kokaina iz Urugvaja u Veneciju i prodaju deset kilograma droge jednom albanskom kriminalcu. On je pobegao iz zatvora i otišao u Sjedinjene Američke Države, čije državljanstvo poseduje. Za to delo Zoranu Jakšiću oktobra prošle godine Apelacioni sud u Veneciji naložio je novo suđenje nakon što je ukinuo prvostepenu presudu po kojoj je pre pet godina bio osuđen na deset godina zatvora zbog šverca kokaina iz Urugvaja u Italiju.

Podsetimo, Jakšić je presudom italijanskog suda osuđen zbog krijumčarenja deset kilograma kokaina iz Urugvaja u Veneciju u aprilu 2009. godine, koje je organizovao s Miletom Miljanićem. U šverc su bili uključeni Miljanićev rođak Mladen i izvesni Braim Sirani. Kako su tada preneli mediji, italijanska policija je grupu razotkrila prateći njihove telefonske razgovore. Utvrđeno je da kokain stiže brodom, koji je u Veneciju uplovio 6. aprila 2009. godine. Jedan mornar je dobio zadatak da ga prenese u hotel, gde je i uhapšen, a zatim osuđen. Na saslušanju je izjavio da ga je za prenos droge unajmio brodski kuvar u Buenos Ajresu i da je za to dobio 10.000 evra, kao i da je drogu trebalo da preda čoveku koji će ga pozvati telefonom.

Prvi je 2010. godine u Rimu uhapšen Miljanić i osuđen na sedam godina zatvora, dok su Jakšić, Mladen Miljanić i Sirani tri godine kasnije osuđeni na po deset godina zatvora i novčanu kaznu od 180.000 evra. Međutim, po nezvaničnim saznanjima, presuda toj trojici je ukinuta jer su optuženi u postupku bili nedostupni te im je suđeno u odsustvu, a dosuđen im je i advokat po službenoj dužnosti.

Po mišljenju Apelacionog suda u Veneciji, pošto nije urađena revnosna potraga za optuženima da bi im optužnica bila uručena, onemogućeno im je da se adekvatno brane, tako da im je prvostepena presuda poništena.

N. S. H.

Piše:
Pošaljite komentar