Bogataše prvo mere poreznici, pa tužioci...

Nacrt zakona je u završnoj fazi, a u narednih nekoliko meseci sledi javna rasparva. Cilj je da se donese propis koji će omogućiti da  se utvrdi poreklo imovine i spreče zloupotrebe. Provere onih čija je imovna enormna za naše uslove i koja je, što se kaže preko noći porasla, biće detaljne i trajaće i do godinu dana. Prihodi i imovina kod kojih se pokaže neravnoteža biće oprezovani po stopi do 50 odsto, a ni to takve bogataše neće amnestirati od krivčnog gonjenja, ukoliko za to bude osnova.

U nacrtu Zakona je predviđeno da nadležni dobiju mehanzam koji će poreznicima omogućiti da provere jesu li nekretnine i skupe pokretnine poput jahti, automobila, akcija u preduzećima, štednih uloga bez obzira na valutu  i slično, stečene mimo zakona. Provera imovine obavljaće se unakrsnnim ispitivanjima, koja ako se dobro sprovedu, daju i dobre rezultate, a posao će biti poveren posebnoj poreskoj jednici koja će biti formirana u okviru Porske uprave Srbije.

Novi postupak unakrsnog ispitivanja biće veoma složen. Buduća zakonska rešenja se rade po uzoru na uspešna iskustva iz sveta pa će zato i provere trajati do godinu dana. Tokom postupka poreznici će proveravati veliki broj dokumenta. To se odnosi na vrednost imovine i načine sticanja imovine, a to će se upoređivati s podacima iz poreskih prijava i računovodstva  i službenih evidencija.

Poreska  utaja nije strana ni slavnim ličnostima. Ono što su stekli, način na koji su to stekli i da li su na to platili porez, često se nađe pod lupom poreznika. Jedan od svežijih slučajeva odnosi se na svetski poznate slavne ličnosti iz sfere fudbala. Španski poreznici su preko unakrsnih kontrola otkrili da su nesavesni obveznici bili Žoze Murinjo, Lionel Mesi, Kristijan Ronaldo i Luka Modrić. Zbog toga su svi čak bili i kandidati za odlazak u zatvor, ali tamo, ipak, nisu završili jer su kazne otkupili i na taj način dopunili buyet zemlje na Iberijskom poluostrvu.

Podatke o bogatašima koji bi se mogli naći na proveri poreski inspektori će dobijati na osnovu poreskih prijava, dojava građana, ali i na osnovu podataka koji kolaju u javnosti. Naime, teško se može objasniti to što, recimo, neko poznato lice s estrade nije prijavilo porez na dohodak građana, dok se istovremeno na naslovnim stranama štampanih medija hvali da je vlasnik bar nekoliko stanova u lukzusnim naseljima.

Dakle, novi Zakon o poreklu imovine trebalo bi da omogući da se na ono što je stečeno pa utajeno plati porez i do 50 odsto vrednosti imovine. Ukoliko se tokom kontrole ustanovi da je novac stečen preko krivičnih dela platiće porez i po stopi do polovine vrednosti imovine, ali se tu neće stati. Naime, poreznici će o onome što su otkrili, odnosno na šta sumnjaju, obavestiti MUP i tužilaštvo, koje će dalje preuzeti postupak.

D. Vujošević