Grlić: Veselio sam se svakom danu snimanja s Glogovcem

Na izložbi su predstavljene fotografije sa scenama iz predstava i filmova u kojima je Glogovac igrao, a Grlić, koji je samo zbog toga došao u Beograd na nešto više od 24 sata, pričao je o svojoj saradnji s prerano preminulim glumcem i snimanju filma koji se punih 15 sedmica prikazivao u Dvorani Kulturnog centra Beograda i koji je osvojio 36 nagrada, od kojih je Glogovac dobio sedam.

Grlić je, u prisustvu članova porodice Nebojše Glogovca, njegovih prijatelja i kolega, u punoj Dvorani KCB-a istakao da je ovaj program počast velikom čoveku i velikom glumcu.

Svoju priču o snimanju s Glogovcem, Grlić je počeo sećanjem kako se mučio da pronađe glumca za ulogu Vjekoslava Kralja, profesora istorije, homoseksualca, tranvestita i hrvatskog nacionaliste, koji biva zamoljen da svom susedu, policajcu srpske nacionalnosti pomogne da savlada Ustav Hrvatske.

Na predlog Dejana Aćimovića (igra policajca) pozvao sam Nebojšu, poslao mu scenario, on je posle tri dana došao u Zagreb. Šminkali ga, šetao je na štiklama i znao sam da je to ono što sam tražio, ali glumci su opasna bića i lako vas šarmiraju. Zato obično tek sedmog dana od kastinga sednem, kada mi glumački šarm izađe iz glave, i sagledam ono što ostane. Pozvao sam Glogovca, ispričao je Grlić.

Prvi zadatak bio je jezik, kako je objasnio, „starog Hercegovca pretvoriti u purgera“ i pozvao je lektorku, stariju gospođu s kojom je više puta sarađivao i koja je dosta radila sa glumcima.

Bacila je scenario na sto i rekla mi: „Ja volim Vaše filmove, ali je ispod Vašeg nivoa da snimate film o Srbima i Hrvatima“. Pokušao sam da joj objasnim da to nije film o Srbima i Hrvatima, već o samoći, ali nije prihvatala to objašnjenje. Ipak je tri sata sedela s Nebojšom i on ju je toliko šarmirao da je sve više gledala u njega, sve manje u scenario i na kraju mi je rekla: „U pravu ste, ovo nije film o Srbima i Hrvatima, ovo je vrlo tužna priča“, prisetio se Grlić.

Pomenuvši da je gledao Glogovca u ranijim filmovima, Grlić je ipak naglasio da „uloga samo podseti da glumac postoji, ali ga ne preporučuje“ i da reditelj mora provesti neko vreme s glumcem u istoj prostoriji da bi ga procenio, dodavši da je prethodno želeo Glogovca da zove da igra u njegovom filmu „Karaula“, ali je on bio zauzet.

Našli smo se u Istri i pričali ko je zapravo taj čovek (Vjekoslav Kralj). Vi pokušate da uvedete glumca u taj svet i istovremeno kradete od njega. Ja sam krao od Nebojše, a on je sebe uklapao u tu ulogu i ja nikada nisam tako uživao u toj igri. Veselio sam se svakom danu snimanja, toj razmeni energije. Bili smo vrlo precizni i sa malo reči komunicirali, rekao je Grlić.

Reditelj je rekao i da je Glogovac bio tako siguran u svoju igru i istovremeno tih, miran, skroman, uvek potpuno spreman.

Kada sam se odlučio za Nebojšu, iz Beograda sam dobio veliki broj poruka da se pazim, ali Nebojša me je nakon par dana oslobodio tog straha, rekao je Grlić.

Ispričao je i da je Glogovcu bila jako važna scena u kojoj Kralj govori o čoveku koga je voleo i posle čije smrti je u njemu ostala praznina i da je izjavio po završtku snimanja da se zbog takvih scena opredelio za glumu, pa je bio tužan nakon prve projekcije kada je video da je u montaži ta scena skraćena.

Video sam mu tugu na licu, kao da sam mu time izvadio zub, rekao je Grlić.

Bio je zatvoren čovek i uvek s njim osećaš distancu. Pokušao sam da održim tu distancu, ali je uvek važno s glumcem napraviti ljudski odnos koji može nešto poroditi, dodao je Grlić.

Nakon razgovora, prikazan je film „Ustav Republike Hrvatske“.