Грлић: Веселио сам се сваком дану снимања с Глоговцем

На изложби су представљене фотографије са сценама из представа и филмова у којима је Глоговац играо, а Грлић, који је само због тога дошао у Београд на нешто више од 24 сата, причао је о својој сарадњи с прерано преминулим глумцем и снимању филма који се пуних 15 седмица приказивао у Дворани Културног центра Београда и који је освојио 36 награда, од којих је Глоговац добио седам.

Грлић је, у присуству чланова породице Небојше Глоговца, његових пријатеља и колега, у пуној Дворани КЦБ-а истакао да је овај програм почаст великом човеку и великом глумцу.

Своју причу о снимању с Глоговцем, Грлић је почео сећањем како се мучио да пронађе глумца за улогу Вјекослава Краља, професора историје, хомосексуалца, транвестита и хрватског националисте, који бива замољен да свом суседу, полицајцу српске националности помогне да савлада Устав Хрватске.

На предлог Дејана Аћимовића (игра полицајца) позвао сам Небојшу, послао му сценарио, он је после три дана дошао у Загреб. Шминкали га, шетао је на штиклама и знао сам да је то оно што сам тражио, али глумци су опасна бића и лако вас шармирају. Зато обично тек седмог дана од кастинга седнем, када ми глумачки шарм изађе из главе, и сагледам оно што остане. Позвао сам Глоговца, испричао је Грлић.

Први задатак био је језик, како је објаснио, „старог Херцеговца претворити у пургера“ и позвао је лекторку, старију госпођу с којом је више пута сарађивао и која је доста радила са глумцима.

Бацила је сценарио на сто и рекла ми: „Ја волим Ваше филмове, али је испод Вашег нивоа да снимате филм о Србима и Хрватима“. Покушао сам да јој објасним да то није филм о Србима и Хрватима, већ о самоћи, али није прихватала то објашњење. Ипак је три сата седела с Небојшом и он ју је толико шармирао да је све више гледала у њега, све мање у сценарио и на крају ми је рекла: „У праву сте, ово није филм о Србима и Хрватима, ово је врло тужна прича“, присетио се Грлић.

Поменувши да је гледао Глоговца у ранијим филмовима, Грлић је ипак нагласио да „улога само подсети да глумац постоји, али га не препоручује“ и да редитељ мора провести неко време с глумцем у истој просторији да би га проценио, додавши да је prеthodno желео Глоговца да зове да игра у његовом филму „Караула“, али је он био заузет.

Нашли смо се у Истри и причали ко је заправо тај човек (Вјекослав Краљ). Ви покушате да уведете глумца у тај свет и истовремено крадете од њега. Ја сам крао од Небојше, а он је себе уклапао у ту улогу и ја никада нисам тако уживао у тој игри. Веселио сам се сваком дану снимања, тој размени енергије. Били смо врло прецизни и са мало речи комуницирали, рекао је Грлић.

Редитељ је рекао и да је Глоговац био тако сигуран у своју игру и истовремено тих, миран, скроман, увек потпуно спреман.

Када сам се одлучио за Небојшу, из Београда сам добио велики број порука да се пазим, али Небојша ме је након пар дана ослободио тог страха, рекао је Грлић.

Испричао је и да је Глоговцу била јако важна сцена у којој Краљ говори о човеку кога је волео и после чије смрти је у њему остала празнина и да је изјавио по заврштку снимања да се због таквих сцена определио за глуму, па је био тужан након прве пројекције када је видео да је у монтажи та сцена скраћена.

Видео сам му тугу на лицу, као да сам му тиме извадио зуб, рекао је Грлић.

Био је затворен човек и увек с њим осећаш дистанцу. Покушао сам да одржим ту дистанцу, али је увек важно с глумцем направити људски однос који може нешто породити, додао је Грлић.

Након разговора, приказан је филм „Устав Републике Хрватске“.