Novosađanin meta navodne Amerikanke u „Nigerijskoj prevari”

Iako je čovek u poznim godinama, R. Đ. je otvorio Fejsbuk nalog najviše zbog toga da bi bio u kontaktu s bivšim i sadašnjim poznanicima i saradnicima. Sumnja da je na meti “Nigerijske prevare” javila se kod njega nakon što je prihvatio prijateljstvo sa M. F., misleći da je reč o potomku nekog iseljenika s područja bivše Jugoslavije.

Ovaj Novosađanin je najpre tražio od M. F. da mu piše o svojoj rodbini i poreklu, što je ona odbila, navodeći da to ne može dok je u američkoj vojsci, navodno, nalazi u Avganistanu u nekoj od američkih vojnih baza.

Nakon toga je pokušala da ga zavede, što je R. Đ. kulturno odbio i predočio joj da treba da nađe nekog ko priliči njenim godinama. No, M. F. se tu nije zaustavila, nego je poslala poruku s brojem telefona kako bi je ovaj Novođanin zvao noću, ali je on i to odbio. Tada je R. Đ. posumnjao da se radi o nekoj vrsti prevare. Ovu sumnju je pojačala konstatacija da M. F. komunicira na vrlo lošem srpskom jeziku i s puno pravopisnih grešaka.

- U utorak je stigla nova poruka, u kojoj mi M. F. objašnjava da je bombardovan logor u  kojem se nalazi i da je ubijeno njenih 14 kolega. Moli za pomoć jer se sledeće nedelje seli u Siriju, a novac koji ima nije u mogućnosti da ponese sa sobom - priča za “Dnevnik” R. Đ. i dodaje da navodi da je M. F. naglasila želi da joj pošalje novac diplomatskom službom za  isporuku, kako bi joj mesec dana čuvao, dok se ona ne vrati iz Sirije.

U narednoj poruci M. F. piše našem sagovorniku da će biti više nego srećna ako mi učinite ovu uslugu, a “sve što zahtevam je vaše puno ime, vaš dom ili adresu ureda i mobilni telefonski broj i vašu identifikacionu karticu...”

- U tom trenutku sam se setio da je “Dnevnik” pisao o “Nigerijskoj prevari” i odlučio da vam se javim i zajedno upozorimo i druge ljude na ovakve prevare - ističe R. Đ. i dodaje da mu ne pada na pamet da daje svoje podatke ili kontakt telefon bilo kome koga ne poznaje, a kontaktira ga preko društvene mereže.

Inače, “Nigerijska prevara”, kao što smo pisali, lakoverne građane dovodi u zabludu da će brzo doći do zarade. Reč je o prevari koja postoji već dve decenije, a iako deluje nerealno, neki su čak i bili nasamareni.

Kod nas prvi prijavljeni slučaj ove prevare dogodio se 2009. godine, kada je jedan lakoverni građanin naseo na prevaru i ostao bez 2.500 dolara.

Prema dostupnim podacima na ovaj način lopovi zarade nekoliko miliona godišnje.

Radi se o prevarama koje stižu u vidu lažnih poruka o dobicima na igrama na sreću, dobrotvornim prilozima, poruke s ljubavnim i poslovnim ponudama, humanitarnim akcijama, nasleđa imovine preminulih osoba - najčešće daljih rođaka...

Izvršenje “Nigerijske prevare” uglavnom počinje ubeđivanjem žrtave da učestvuju u podeli određenih novčanih fondova, i to ako unapred uplate određeni novčani iznos.

Jedan od novinara, kada je otkrivena “Nigerijska prevara”, kontaktirao je Nigerijca koji je bio među onima koji varaju ljude na ovakav način. Na pitanje novinara: “Koliko košta da se izvede jedna ovakva prevara?”, prevarant je rekao: ” Dva dolara. Dolar da se plati sat interneta u kafeu i još dolar da se popije kafa“.

U porukama koje stižu traži se pomoć za transfer velikih novčanih iznosa, od par stotina hiljada do par desetina miliona dolara za koji će, nakon obavljenog transfera, dobiti određeni procenat kao nadoknadu.

Žrtave prevare treba da snose navodne troškove otvaranja određenih računa, da plate takse i poreze, provizije na transfere, da uplate depozite... Nakon što uplate prve sume novca koje prevaranti traže, daljim zahtevima za uplate nema kraja, a žrtva se konstantno drži u zabludi pomoću niza falsifikovanih dokumenata. Interesantno je da je pošiljalac poruke spreman da novac podeli s onim ko mu pomogne da izvrši transfer novca.

“Nigerijska prevara” uvek funkcioniše po istom principu. Mejl ili poruka se šanje iz inostranstva na nekoliko hiljada adresa i čeka se žrtva. Nigerija je bila prva zemlja odakle su žrtvama bili slati zahtevi, pa se i po tome prevara ovako nazvana.

Ovaj način prevare se koristi i na društvenim mrežama. Naime, kontaktira vas nepoznata osoba iz inostranstva i pošalje zahtev za prijateljstvo s lažnog profila. Najčešće to budu profili atraktivnih žena. Kada žrtva prihvati prijateljstvi, kreće kulturna prepiska, koja prerasta u flert, a potom slede otvoreni “vrući” razgovori. Nakon toga  predlaže da razmenite golišave fotografije i video snimke. No, prvo vi treba da joj pošaljete svoje, a potom će i ona vama.

I dok lakoverna žrtva očekuje zauzvrat fotografiju atraktivne “prijateljice”, stiže mu poruka da uplati određen iznos novca ako želi da fotografija ili video budi izbrisani. Ukoliko traženi iznos ne bude uplaćen fotografija, video i “vrela” prepiska će biti poslati porodici i prijateljima. Naravno, u poruci je navedena i adresa na koju treba uplatiti novac, ali i određeni rok za uplatu.

Internet je prepun takvih i sličnih mejlova i poruka. Stručnjaci upozoravaju da ukoliko dobijete poruke u kojima vam neko nudi novac, a nemate pojma o kome se radi ne odgovarajte na takve mejlove i poruke.

Prevaranti do adresa dolaze iz telefonskih imenika, ukoliko šalju poštu pisanim putem, a ako je u pitanju internet, onda najčešće uzimaju adrese na osnovu neke ranije prijave za neke besplatne novine ili slično. Za mesec dana prevaranti mogu da sakupe i po nekoliko desetina hiljada adresa, a slanje pisma na internetu traje dva minuta i ne košta ništa. S omasovljenjem pristupa mobilnoj telefoniji, počinioci ovog vida prevare se sve češće služe SMS porukama za namamljivanje žrtava.

Takođe, treba biti oprezan i lične podatke ne davati preko telefona i mejlom. Takođe, gotovinske čekove ne treba davati trećem licu, niti uplaćivati novac bilo kome koga ne poznajete. Oštećeni građani se, uvek, radi konsultacija mogu obratiti policijskim službenicima Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.       

D. Nikolić

M. Bozokin