Na Limanu planiraju više parking mesta i manje zagađenja

Na taj predlog planskog dokumenta koji je uradio JP „Urbanizam“ stiglo je  5.000 primedbi, a većina njih odnosila se na predviđenu izgradnju javnih garaža i vrtića.

Direktor „Urbanizma“ dipl. arhitekta Dušan Miladinović u razgovoru za „Dnevnik“ kaže da je iznenađen nezadovoljstvom dela građana dokumentom koji je nastao na inicijativu samih zaposlenih u „Urbanizmu“, ističući svojevrsan apsurd da „svi koji su radili na planu žive na Limanima i svakodnevno se susreću s nedostatkom parking-mesta“.

– Stručna analiza pokazala je da, ukoliko računamo samo građane koji imaju registrovano prebivalište na Limanima, nedostaje 1.800 parking-mesta u odnosu na 8.651 registrovano vozilo – navodi Dušan Miladinović. – Kada tu uračunamo i službena vozila stanovnika Limana, manjak parking-mesta raste za 500. Ta brojka se uvećava za vozila onih koji stanuju neprijavljeni, te vozila studenata i zaposlenih na Univerzitetu i u lokalnim preduzećima. Brojali smo i vozila koja dolaze i odlaze s Limana, koliko se zadržavaju na parkingu, i došlo se do nešto manje od 5.000 praking-mesta koja nedostaju. Radi se o površini od 12,7 hektara, približno veličine Limanskog parka.  

Po njegovim rečima, nedostatak mesta za parkiranje nije ravnomerno prostorno raspoređen, a parkirana vozila zauzimaju saobraćajne trake, trotoare, zelene površine u nekim delovima Limana i neprekidno, dok je u nekim delovima saobraćajno opterećenje uglavnom tokom dana.

Proces usvajanja Plana generalne regulacije Limana i Univerziteta, po svemu sudeći, odudara, pre svega po pažnji javnosti, od uobičajenih, a Dušan Miladinović ukazuje na to da u primedbama ima mnogo nedoslednosti.

– Oko 5.000 primedbi upućenih tokom javne rasprave potpisalo je oko pet puta  manje građana. U svim tim primedbama i protestima nema stručne argumentacije, već se i dalje priča da se garaže grade na zelenoj površini, što nije istina. To je vrlo lično mišljenje, koje se ogleda u stavu „ne želim obdanište ispred svoje zgrade“ – kaže Miladinović. – „Urbanizam“ je tokom javnog uvida dobio niz zahteva od istih građana koji su protiv izgradnje garaža na postojećim parkinzima i da se u blizini njihovih zgrada izgrade parkinzi na zelenim površinama. To smatram neprimerenim, pošto, navodno, garaže ugrožavaju zelenilo, a parkinzi bi, kako glasi njihovo obrazloženje, bili građeni na obodnom zelenilu.

– Radi se područjima oko ulica Narodnog fronta, Balzakove s blokovskim ulicama, Dragiše Brašovana, u okolini „Vodovoda i kanalizacije“ na Sunčanom keju. Uz to, pored svih predškolskih ustanova u jutarnjem i popodnevnom špicu roditelji parkiraju vozila na kolovozu preko kojeg vode decu u vrtić, što je veoma nebezbedno – kaže Miladinović.

Kako ističe, predlog građana da se uvede naplata parkinga može smanjiti priliv vozila, a moguće je uvesti i dodatnu liniju javnog prevoza, ali „svakako se mora izgraditi i određeni broj parking-mesta“.

– Planirali smo pet javnih garaža, od kojih tri na sadašnjim parkinzima, jednu kod Ekonomskog fakulteta i jednu kod kružnog toka u Ulici Ive Andrića. Tri jednospratne garaže imale bi i suteren, što jeste razlika u odnosu na prethodne planove koji su predviđali slična rešenja na istim lokacijama. Ali, razlika je i u tome što smo planirali da postojeće drveće sačuvamo ukoliko mu ne ističe životni vek, ili zamenimo, te bi garaže bile građene praktično oko stabala, dok njihova najviša tačka krova ne bi smela da bude viša od najniže tačke prvog sprata najbliže zgrade. Takđe, planirano je i minimum 30 odsto fasade bude ozelenjeno – naglašava Miladinović.

Kako dodaje, izgradnjom triju garaža na lokacijama sadašnjih parkinga broj parking-mesta bi bio uvećan 2,5 puta.

Miladinović napominje da su građani najviše zamerili što bi to dovelo do većeg zagađenja vazduha usled povećanog broja vozila te da bi svaka ta garaža mogla biti opremljena i filetrima, ali da je uzrok zagađenja na drugoj strani.

– Suština je da je vreme pronalaska parking-mesta dugo. Automobil zagađuje dok mu radi motor. Ako omogućimo da se mesto nađe brzo, samim tim ima manje vožnje po okolini i manje je zagađenje. I sada je na ulici isti broj vozila, samo su raširena po svim javnim površinama ili traže mesto za parking – objašnjava direktor Dušan Miladinović.

Po njemu, ne stoji primedba da se garaža kod Ekonomskog fakulteta gradi na zelenoj površini jer je tu bila predviđena, a i započeta, zgrada fakulteta.

– U Ulici Ive Andrića planirali smo poluukopanu garažu, na čijem bi krovu bili dečji i sportski tereni, zelenilo i manji ugostiteljski objekat. Njen kapacitet bi bio više od 300 mesta, dok su ostale projektovane od 150 do 250 parking-mesta, a bile bi namenjene i za bicikle i motocikle. Ipak, sve bi to rešilo samo deo problema s parkiranjem, što ne znači da ne bismo mogli predvideti javne garaže u planovima koji se „naslanjaju“ na PGR Limana – zaključio je Miladinović.

Plan generalne regulacije Limana s Univerzitetskim centrom obuhvata Limane od Bulevara cara Lazara do Bulevara despota Stefana, kao i od Sunčanog keja do Telepa. Direktor „Urbanizma“ ističe da se sam Plan generalne regulacije prevashodno bavi mogućim i izvodljivim saniranjem posledica nedovoljnog broja parking-mesta, što je posledica rasta stepena motorizacije koji prvobitni projektanti Limana nisu mogli pretpostaviti.

– Tada je taj stepen, koji označava broj vozila na 1.000 stanovnika, iznosio 100. Trenutno je oko 300, a predviđa se da će doseći 500, koliko sada iznosi u Ljubljani i Zagrebu, gradovima slične veličine – navodi Dušan Miladinović.

Što se tiče protivljenja planiranju izgradnje vrtića u MZ „Boško Buha“, Miladinović kaže da je ta namena određena u prethodnim planovima, dok je argument urbanista da zdrže tu namenu zemljišta taj što u vrtićima u tom kraju nedostaje mesta za 180 dece.

– Površina zgrade samog vrtića zauzimala bi samo četvrtinu placa, dok bi ostalo bilo zelenilo i dečje igralište, tako da ne stoje primedbe da planiramo vrtić preko cele površine. To je prostor koji se strateški zadržava, bez obzira na to kada će se ustanova graditi – naglašava Dušan Miladinović.

Treća grupa primedbi odnosila se na predviđenu izgradnju dvaju objekata od po 300 kvadrata u Limanskom parku. Miladinović kaže da bi oba bila na mestu baraka „Gradskog zelenila“, koje sada zauzimaju mnogo veću površinu od planiranih objekata.

– Radi se o servisnom objektu „Gradskog zelenila“, kakav imaju u svakom parku, dok bi drugi bio kafe-poslastičarnica u vlasništvu Grada. Uostalom, urbani parkovi u svetu, ukoliko nisu pod nekom vrstom zaštite, planiraju se sa manjim ugostiteljskim objektima – napomenuo je Miladinović.

S. Krstić