На Лиману планирају више паркинг места и мање загађења

На тај предлог планског документа који је урадио ЈП „Урбанизам“ стигло је  5.000 примедби, а већина њих односила се на предвиђену изградњу јавних гаража и вртића.

Директор „Урбанизма“ дипл. архитекта Душан Миладиновић у разговору за „Дневник“ каже да је изненађен незадовољством дела грађана документом који је настао на иницијативу самих запослених у „Урбанизму“, истичући својеврсан апсурд да „сви који су радили на плану живе на Лиманима и свакодневно се сусрећу с недостатком паркинг-места“.

– Стручна анализа показала је да, уколико рачунамо само грађане који имају регистровано пребивалиште на Лиманима, недостаје 1.800 паркинг-места у односу на 8.651 регистровано возило – наводи Душан Миладиновић. – Када ту урачунамо и службена возила становника Лимана, мањак паркинг-места расте за 500. Та бројка се увећава за возила оних који станују непријављени, те возила студената и запослених на Универзитету и у локалним предузећима. Бројали смо и возила која долазе и одлазе с Лимана, колико се задржавају на паркингу, и дошло се до нешто мање од 5.000 пракинг-места која недостају. Ради се о површини од 12,7 хектара, приближно величине Лиманског парка.  

По његовим речима, недостатак места за паркирање није равномерно просторно распоређен, а паркирана возила заузимају саобраћајне траке, тротоаре, зелене површине у неким деловима Лимана и непрекидно, док је у неким деловима саобраћајно оптерећење углавном током дана.

Процес усвајања Плана генералне регулације Лимана и Универзитета, по свему судећи, одудара, пре свега по пажњи јавности, од уобичајених, а Душан Миладиновић указује на то да у примедбама има много недоследности.

– Око 5.000 примедби упућених током јавне расправе потписало је око пет пута  мање грађана. У свим тим примедбама и протестима нема стручне аргументације, већ се и даље прича да се гараже граде на зеленој површини, што није истина. То је врло лично мишљење, које се огледа у ставу „не желим обданиште испред своје зграде“ – каже Миладиновић. – „Урбанизам“ је током јавног увида добио низ захтева од истих грађана који су против изградње гаража на постојећим паркинзима и да се у близини њихових зграда изграде паркинзи на зеленим површинама. То сматрам непримереним, пошто, наводно, гараже угрожавају зеленило, а паркинзи би, како гласи њихово образложење, били грађени на ободном зеленилу.

– Ради се подручјима око улица Народног фронта, Балзакове с блоковским улицама, Драгише Брашована, у околини „Водовода и канализације“ на Сунчаном кеју. Уз то, поред свих предшколских установа у јутарњем и поподневном шпицу родитељи паркирају возила на коловозу преко којег воде децу у вртић, што је веома небезбедно – каже Миладиновић.

Како истиче, предлог грађана да се уведе наплата паркинга може смањити прилив возила, а могуће је увести и додатну линију јавног превоза, али „свакако се мора изградити и одређени број паркинг-места“.

– Планирали смо пет јавних гаража, од којих три на садашњим паркинзима, једну код Економског факултета и једну код кружног тока у Улици Иве Андрића. Три једноспратне гараже имале би и сутерен, што јесте разлика у односу на prеthodnе планове који су предвиђали слична решења на истим локацијама. Али, разлика је и у томе што смо планирали да постојеће дрвеће сачувамо уколико му не истиче животни век, или заменимо, те би гараже биле грађене практично око стабала, док њихова највиша тачка крова не би смела да буде виша од најниже тачке првог спрата најближе зграде. Такђе, планирано је и минимум 30 одсто фасаде буде озелењено – наглашава Миладиновић.

Како додаје, изградњом трију гаража на локацијама садашњих паркинга број паркинг-места би био увећан 2,5 пута.

Миладиновић напомиње да су грађани највише замерили што би то довело до већег загађења ваздуха услед повећаног броја возила те да би свака та гаража могла бити опремљена и филетрима, али да је узрок загађења на другој страни.

– Суштина је да је време проналаска паркинг-места дуго. Аутомобил загађује док му ради мотор. Ако омогућимо да се место нађе брзо, самим тим има мање вожње по околини и мање је загађење. И сада је на улици исти број возила, само су раширена по свим јавним површинама или траже место за паркинг – објашњава директор Душан Миладиновић.

По њему, не стоји примедба да се гаража код Економског факултета гради на зеленој површини јер је ту била предвиђена, а и започета, зграда факултета.

– У Улици Иве Андрића планирали смо полуукопану гаражу, на чијем би крову били дечји и спортски терени, зеленило и мањи угоститељски објекат. Њен капацитет би био више од 300 места, док су остале пројектоване од 150 до 250 паркинг-места, а биле би намењене и за бицикле и мотоцикле. Ипак, све би то решило само део проблема с паркирањем, што не значи да не бисмо могли предвидети јавне гараже у плановима који се „наслањају“ на ПГР Лимана – закључио је Миладиновић.

План генералне регулације Лимана с Универзитетским центром обухвата Лимане од Булевара цара Лазара до Булевара деспота Стефана, као и од Сунчаног кеја до Телепа. Директор „Урбанизма“ истиче да се сам План генералне регулације превасходно бави могућим и изводљивим санирањем последица недовољног броја паркинг-места, што је последица раста степена моторизације који првобитни пројектанти Лимана нису могли претпоставити.

– Тада је тај степен, који означава број возила на 1.000 становника, износио 100. Тренутно је око 300, а предвиђа се да ће досећи 500, колико сада износи у Љубљани и Загребу, градовима сличне величине – наводи Душан Миладиновић.

Што се тиче противљења планирању изградње вртића у МЗ „Бошко Буха“, Миладиновић каже да је та намена одређена у prеthodnim плановима, док је аргумент урбаниста да здрже ту намену земљишта тај што у вртићима у том крају недостаје места за 180 деце.

– Површина зграде самог вртића заузимала би само четвртину плаца, док би остало било зеленило и дечје игралиште, тако да не стоје примедбе да планирамо вртић преко целе површине. То је простор који се стратешки задржава, без обзира на то када ће се установа градити – наглашава Душан Миладиновић.

Трећа група примедби односила се на предвиђену изградњу двају објеката од по 300 квадрата у Лиманском парку. Миладиновић каже да би оба била на месту барака „Градског зеленила“, које сада заузимају много већу површину од планираних објеката.

– Ради се о сервисном објекту „Градског зеленила“, какав имају у сваком парку, док би други био кафе-посластичарница у власништву Града. Уосталом, урбани паркови у свету, уколико нису под неком врстом заштите, планирају се са мањим угоститељским објектима – напоменуо је Миладиновић.

С. Крстић