Na subotičkom "Dezireu" Jožef Nađ briljirao i van scene

Na Festivalu savremenog pozorišta “Dezire” u Subotici, u organizaciji Pozorišta “Deže Kostolanji”, Nađ je gostovao prve večeri, predstavom “Dark junion”, da bi narednog dana nastupio na “Dezire akademiji”, pratećem programu namenjenom susretima s umetnicima i edukaciji. U oba slučaja, delovao je “van” scene, na šta publika nije navikla.

Predstavu “Dark junion”, Nađ je kreirao u ljubljanskoj trupi “En knap”, kao referencu na svoju prvu i čuvenu predstavu “Pekinška patka”, s kraja osamdesetih godina prošlog veka. U tridesetogodišnjoj karijeri, ovo je bio njegov prvi rad u čijoj izvedbi nije učestvovao.

- Jako mi je bilo teško biti napolju, gledati vlastitu koreografiju. Sve vreme sam bio i oduševljen, i kao malo dete uplašen za sve pokrete koji tehnički nisu jednostavni. Mentalno sam sve vreme bio na sceni i pomagao – kaže Nađ o osećaju koji ga je pratio, uporedivši ga sa osećajem slatkovodne ribe u slanoj vodi. – Drugi put sam nešto slično uradio za jedan novi cirkus u Francuskoj. Mislim da će to biti i poslednji.

Nađ je otkrio da je poziv Iztoka Kovača iz trupe “En knap”, prihvatio kao izazov, da bi video kakav pogled ima na staro delo, da vidi da li je ono moguće, aktuelno i danas. Misli da je uspelo.

- Prvi i osnovni motiv u radu na “Pekinškoj patki” pronašao sam u rodnoj Kanjiži, u “Tiskom cvetu”. Godinama čekati u blatu na par sati života je kao božji dar i znak prirode koji je mnogim slikarima i pesnicima bio inspiracija. To je znak i našeg postojanja – podsetio je Nađ. – Drugi motiv je preuzet iz jednog događaja koji se desio u Kanjiži, ne znam ni ja kad, prilikom svadbenog rituala “Igra za novu ženu”. Na kraju te igre, mladoženja treba trčeći da odnese mladu, a u ovom slučaju, kao u grčkoj tragediji, noseći je, ona je dobila udarac u glavu i umrla. Mismo hteli da pokažemo kako se ođednom sve prekine, eksplodira.

Dodavši da je odmah shvatio da je nemoguće obnoviti izvornu formu predstave “Pekinška patka”, njenu jačinu sa tadašnjim izvođačima, Nađ je predočio i to da je u slovenačkoj verziji uzeo samo jedan ili dva motiva (figuracija monolitnih plesnih skulptura sastavljenih od više izvođača, spoj ljudi i objekata – prim. nov.), i otvorio ih. Izbacio je scenografiju i pokušao da samo preko pokreta ispriča originalnu priču inspirisanu sa dva opisana momenta života i smrti bića koje volimo.

- Nemam metod, nikad nisam hteo da ga imam, jer sam pazio da se ne ponavljam. Svaki put počinjem kao prvi put, da otkrijem temelje koreografije, dramaturgije, ako je u pitanju predstava – rekao je Nađ. - Imam novu, minijaturu, “Mnemozin”, solo.

Uvek istražujem nove forme. U ovoj igram u crnoj kutiji za 20 ljudi. Inspiracija su mi bile fotografija i Rolan Bart. Fotografija je umetnost potpuno suprotna pozorišnoj. U njoj je važno zaustaviti sliku, napraviti punktum. Predstava je niz nezaustavljivih fotografija. Razmišljam o predstavi koja bi mogla da stane u ruku, kao šibica. Jako sam puno vremena proveo praveći klasične predstave na sceni za publiku u sali, u poznatim okvirima. Sad hoću da se vratim izvan sistema.  Igor Burić

Iztok Kovač, osnivač i vođa trupe “En knap” iz Ljubljane, objasnio je da je poziv Nađu deo reminiscencije na velike koreografe i izvođače 20. veka. Ostatak programa njegove trupe, koja sada ima i radi i kao kulturni centar, posvećen je najrazličitijim projektima, od edukacije i predstava za mlade, do angažovanja najcenjenijih koreografa današnjice.

Sve u cilju institucionalizacije savremenog plesa koji ni u Sloveniji nema zapaženije društveno mesto. Predstava “Dark junion” u koreografiji Jožefa Nađa, oduševila je publiku Festivala “Dezire” u Subotici. I iz ugla kritike, mora se priznati da je Nađ i sa drugim izvođačima dobro “imitirao” original, prirodu života, ljubavi i smrti, jer je predstava “Dark junion” stvarno božanstvena. 

Igor Burić