Antić: Srbija ima male emisije sa efektom staklene bašte

Na otvaranju naučnog skupa "Energetika i klimatske promene" u SANU, Antić je istakao da Srbija nije industrijski razvijena zemlja i da nema veliki uticaj na globalno zagrađenje životne sredine.



"Naši planovi su ambiciozni i spremni smo da se uključimo u svetske trendove i da budemo deo globalnih aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena", poručio je ministar.



Antić kaže da će tranzicija našeg energetskog sistema biti bolna i mora da košta, ali i da se mora voditi računa o resursima kojima raspolažemo, koji se pre svega odnose na ugalj.

Izgradnja mini hidroelektrana ne ugrožava jezera kao što su Vlasinsko, Perućac i Uvac, pošto su to veštačke akumulacije koje je napravio EPS zbog energetskog sistema, izjavio je danas ministar energetike Aleksandar Antić.



Ministar je, na otvaranju naučnog skupa "Energetika i klimatske promene" u SANU, podsetio da postoje kritike u javnosti da EPS loše utiče na životnu sredinu tako što minihidroelektrane ugrožavaju prirodna bogatstva Srbije.



"Potpuno se zaboravilo da ta jezera nisu prirodna bogatstva već veštačke akumulacije, koje je izgradio EPS za potrebe funkcionisanja enegetskog sistema", naglasio je Antić.



Kazao je i da je izgradnja mini hidroelektrana uređena sa više zakona iz oblasti životne sredine, voda i planiranja i izgradnji i tek na kraju da se delom odnosi i na Zakon o enegetici.



"Mi smo samo onaj ko na kraju plati tu ''fid in'' tarifu za objekte koji se nalaze u prostornom planu i ispune sve uslove. Ministarstvo enegetike ne određuje uslove pod kojima se neka elektrana može graditi u drugoj ili trećoj zoni zaštite, pošto je u prvoj zabranjeno", rekao je Antić.



Naglasio je da je pred Ministarstvom energetika ozbiljan posao da, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine, ukoliko treba menja te nivoe zaštite da se to uradi kroz zakone.

On je rekao da se u Srbiji trenutno 23 ili 24 odsto električne energije trši iz obnovljivih izvora energije i podsetio na cilj, u skladu sa evropskim integracijama naše zemlje, da dostignemo udeo od 27 odsto u ukupnoj potrošnji energije do 2020. godine.



"Nadam se da ćemo se značajno približiti tom cilju", kazao je Antić.



Rekao je da je EPS u prethodnih nekoiko godina investirao 300 miliona evra u ekološke projekte u termoelektranama i da će biti investirano još 700 do 800 miliona evra.



"Radimo danas i novih 1.000 megavata struje, od čega 600 iz obnovljivih izvora energije. Pustili smo skoro 150 megavata iz obnovljivih izvora, pre svega, energije vetra, solara, mini hidroelektrana, biomase i do kraja godine planiramo da pustimo još 200 megavata iz energije vetra", naveo je Antić.



Ministar je napomenuo i da će do 2019. i 2020. biti zaokružen tih 600 megavata iz obnovljivih izvora energije.