Rok za otplatu keš kredita biće pet godina?
NOVI SAD: Kada našim ljudima koji primaju makar platicu ili penzijicu ponestane para, zna se šta sledi: ide se u banku po keš zajam.
Od toga kakve sve obaveze klijent ima zavisi da li će uzeti „ganc” nov kredit ili refinansirati stari uz dodatnu gotovinu. Od 2019. godine ta opcija neće im biti toliko dostupna kao sada. U bankarskim krugovima uveliko se šuška o tome da će od naredne godine rok otplate gotovinskih kredita biti limitiran na najverovatnije pet godina, odnosno da Narodna banka priprema takav propis. Posledice te odluke mogle bi biti veće okretanje banaka kreditiranju manjih preduzeća, preduzetnika te malih poljoprivrednih gazdinstava, a kod građana – potrošačkim kreditima. S kraćim rokovima otplate krediti za refinansiranje potpuno bi mogli nestati iz ponude.
U bankama nisu spremni da komentarišu najavljene izmene. Čekaju da se prvo objavi odluka NBS-a pa da detaljno procene posledice.
Sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić kaže da je ta novina u interesu svih strana u kreditnom poslu. Banke će s kraćim rokovima otplate imati manji rizik, građani će lakše servisirati svoje obaveze. To bi sve zajedno moglo dovesti do pada kamata.
Ti zajmovi se danas odobravaju listom u dinarima, a uz godišnju stopu između sedam i devet odsto. Po podacima Kreditnog biroa, za prvih deset meseci ove godine građani za njih duguju blizu 400 miliona dinara. Ti krediti već godinama beleže najbrži rast, a ove je za pomenuti period to bilo 19 odsto. Drugi zajmovi rasli su najčešće jednocifreno, a neki ni toliko.
O tome šta odluka donosi konsultant dr Aleksandar Vasiljević kaže:
Građani koji su imali niske plate listom su se odlučivali za te kredite na duži rok jer im je i te kako odgovarala manja rata – objašnjava Vasiljević.
Kako dodaje, mnogi od njih su posle imali problema, refinansirali su te kredite. Kada se jednom uđe u taj krug, iz njega gotovo da nema izlaza.
Nekada smo imali odluku sa sličim efektima. Smatram da je najavljeno ograničenje dobar potez, poručuje naš sagovornik.
Ko u banci uzme kredit od 600.000 dinara na sedam godina, ili 84 meseca, uz stopu od 8,92 odsto plaćaće ratu 9.929 dinara. Banci će na kraju otplate vratiti 834.036 dinara. Na tu sumu treba dodati i osiguranje od 26.680 dinara.
To znači da će ga uzeta suma koštati 260.716 dinara. Uprkos visokim troškovima, klijenti u Srbiji su dosta ažurni. Docnja se, po podacima Kreditnog biroa, ove godine smanjila s 8,7 procenata koncem 2017. na 5,7 u oktobru. U nenaplativim zajmovima građani učestvuju tek između pet i šest odsto. Kod privrede je to između sedam i osam procenata.
O tome kakve će biti posledice na tržištu dugogodišnji bankar a danas konsultant Ivan Radojčić kaže:
Banke će se više okrenuti drugim klijentima, smatra on i dodaje da je realno očekivati povećanje njihovog interesovanja za potrošačke kredite.
Veće interesovanje moći će da očekuju mala preduzeća, kao i preduzetnici te manja poljoprivredna gazdinstva. Ponuda će biti više prilagođena njihovim potrebama. Izvesno je da će kamate na dinarske depozite pasti. Zbog velikog interesovanja za dinarske gotovinske kredite banke su stalno tražile dinare i za njih plaćale veće stope, objašnjava Radojčić.
D. Vujošević