U igrama na sreću 355 miliona evra – koliko je prljavih?

Po objašnjenju poreznika, najčešće su na taj način izbegavali plaćanje poreza poreski obveznici koji se bave građevinarstvom, prometom akciznih proizvoda, kao i izdavanjem sala za organizovanje proslava, trgovinom preko interneta, ugositeljstvom...

Država nastoji da kontroliše tokove novca i imovine ljudi koji obavljaju takve poslove, ali gotovo da nema oblasti u kojima se ne pojavljuju „perači” novca. Po podacima Uprave za sprečavanje pranja novca, sektori koji su najizloženiji pretnji od pranja novca su nekretnine, organizovanje igara na sreću i bankarski sektor, a slede ih menjači, kazina i računovođe. Pretnja od pranja nova kroz sektor nekretnina posebno je, po ukazivanju Uprave za sprečavanje pranja novca, izražena kod fizičkih lica – investitora u izgradnju nekretnina, koji ih potom prodaju i na taj način prikrivaju nezakonito poreklo uloženog novca.

Sektor igara na sreću je takođe izložen visokom stepenu pretnje od pranja novca, uzimajući u obzir podatke o pokrenutim krivičnim postupcima zbog krivičnog dela neovlašćenog organizovanja igara na sreću kao predikatnog uz pranje novca, odnosno ne koji uključuju zaposlene u tom sektoru, kao i činjenicu da se u okviru tog sektora obrću velike količine novca, i to isključivo u gotovini, te da je vrednost tržišta igara na sreću u Srbiji procenjena na 355.000.000 evra.

Kao posebno interesantan slučaj Uprava za sprečavanje pranja novca navodi predmet koji je istraživalo Tužilaštvo za organizovani kriminal. U njemu su privredna društva iz Srbije koja legalno posluju, uplaćivala novac u iznosu dogovorenom s pripadnicima organizovane kriminalne grupe, na račune privrednih društava koja su bila pod kontrolom organizovane kriminalne grupe, na osnovu neistinite dokumenacije, fiktivnih faktura o navodom prometu dobara i usluga koji zapravo nije ni izvršen.

Tako uplaćene pare organizatori su konvertovali iz dinara u devize, a zatim sačinjavali novu neistinitu dokumentaciju o navodno pruženim uslugama privrednog društva iz Velike Britanije, a potom je novac transferisan na nerezidentne račune tog privrednog društva otvorene u Makedoniji. Pripadnici organizovane kriminalne grupe su novac s tog računa, zajedno s više fizičkih lica, sukcesivno podizali i prenosili u Srbiju u iznosima manjim od 10.000 evra, potom predavali organizatoru uz zadržavanje dogovorene provizije.

Bankarski sektor je, procenjuje Uprava, i dalje jedan od najizloženijih pretnji od pranja novca, kako zbog svoje veličine i važnosti u okviru finansijskog tržišta, tako i zbog brojnosti, usluga i proizvoda koje pruža. Upravo iz tih razloga najveći „pritisak prljavih prihoda” usmeren je ka njemu jer ima više proizvoda koji mogu biti iskorišćeni za uvođenje nezakonitih prihoda u legalne tokove, što i jeste suština krivičnog dela pranja novca. Uprava napominje da je u pogledu izloženosti bankarskog sektora pretnji od pranja novca, situacija u Srbiji gotovo identična onoj u većini drugih zemalja.

Uprava skreće pažnju na to da je srednje visok nivo pretnje od pranja novca prisutan kod menjačnica, zbog toga što se u Srbiji još uvek veliki obim plaćanja obavlja u gotovini, a to ima za posledicu česte konverzije efektivnog stranog novca u dinar i obrnuto. Napominju i da se često u prometu nepokretnosti plaća u gotovini u stranoj valuti, pa se onda strani novac menja „na sitno” u dinare. Takođe, po oceni Uprave, kazina u Srbiji izložena su srednje visokom stepenu pretnje od pranja novca jer predstavljaju aktivan „keš“ sektor u kojem se i uplate igrača i isplate dobitka obavljaju gotovo isključivo u gotovini. Postoji i mogućnost razmene čipova između igrača, a kazina su posebno atraktivna osobama koje su bliske kriminalnom miljeu ili mu pripadaju.

Privredna društva koja su bila uključena u pranje novca, a na osnovu analiza proteklih godina, koristila su usluge računovodstvenih agencija da bi radnjama izvršenja krivičnog dela dala privid legalnih poslovnih aktivnosti. To je naročito izraženo u slučajevima kod kojih su predmet pranja bili prihodi iz poreskih krivičnih dela. Uprava po kriterijumu veličine obima u strukturi registrovanih privrednih subjekata i broja predmeta pranja novca gde su u proces uključena priredna društva ocenjuje da su ona s ograničenom odgovornošću u visokom stepenu pretnje, preduzetnici u srednje visokom, akcionarska društva u srednjem, a ostali oblici, kao što su komanditna i ortačka, u niskom stepenu.

LJ. Malešević