У играма на срећу 355 милиона евра – колико је прљавих?

По објашњењу порезника, најчешће су на тај начин избегавали плаћање пореза порески обвезници који се баве грађевинарством, прометом акцизних производа, као и издавањем сала за организовање прослава, трговином преко интернета, угоситељством...

Држава настоји да контролише токове новца и имовине људи који обављају такве послове, али готово да нема области у којима се не појављују „перачи” новца. По подацима Управе за спречавање прања новца, сектори који су најизложенији претњи од прања новца су некретнине, организовање игара на срећу и банкарски сектор, а следе их мењачи, казина и рачуновође. Претња од прања нова кроз сектор некретнина посебно је, по указивању Управе за спречавање прања новца, изражена код физичких лица – инвеститора у изградњу некретнина, који их потом продају и на тај начин прикривају незаконито порекло уложеног новца.

Сектор игара на срећу је такође изложен високом степену претње од прања новца, узимајући у обзир податке о покренутим кривичним поступцима због кривичног дела неовлашћеног организовања игара на срећу као предикатног уз прање новца, односно не који укључују запослене у том сектору, као и чињеницу да се у оквиру тог сектора обрћу велике количине новца, и то искључиво у готовини, те да је вредност тржишта игара на срећу у Србији процењена на 355.000.000 евра.

Као посебно интересантан случај Управа за спречавање прања новца наводи предмет који је истраживало Тужилаштво за организовани криминал. У њему су привредна друштва из Србије која легално послују, уплаћивала новац у износу договореном с припадницима организоване криминалне групе, на рачуне привредних друштава која су била под контролом организоване криминалне групе, на основу неистините докуменације, фиктивних фактура о наводом промету добара и услуга који заправо није ни извршен.

Тако уплаћене паре организатори су конвертовали из динара у девизе, а затим сачињавали нову неистиниту документацију о наводно пруженим услугама привредног друштва из Велике Британије, а потом је новац трансферисан на нерезидентне рачуне тог привредног друштва отворене у Македонији. Припадници организоване криминалне групе су новац с тог рачуна, заједно с више физичких лица, сукцесивно подизали и преносили у Србију у износима мањим од 10.000 евра, потом предавали организатору уз задржавање договорене провизије.

Банкарски сектор је, процењује Управа, и даље један од најизложенијих претњи од прања новца, како због своје величине и важности у оквиру финансијског тржишта, тако и због бројности, услуга и производа које пружа. Управо из тих разлога највећи „притисак прљавих прихода” усмерен је ка њему јер има више производа који могу бити искоришћени за увођење незаконитих прихода у легалне токове, што и јесте суштина кривичног дела прања новца. Управа напомиње да је у погледу изложености банкарског сектора претњи од прања новца, ситуација у Србији готово идентична оној у већини других земаља.

Управа скреће пажњу на то да је средње висок ниво претње од прања новца присутан код мењачница, због тога што се у Србији још увек велики обим плаћања обавља у готовини, а то има за последицу честе конверзије ефективног страног новца у динар и обрнуто. Напомињу и да се често у промету непокретности плаћа у готовини у страној валути, па се онда страни новац мења „на ситно” у динаре. Такође, по оцени Управе, казина у Србији изложена су средње високом степену претње од прања новца јер представљају активан „кеш“ сектор у којем се и уплате играча и исплате добитка обављају готово искључиво у готовини. Постоји и могућност размене чипова између играча, а казина су посебно атрактивна особама које су блиске криминалном миљеу или му припадају.

Привредна друштва која су била укључена у прање новца, а на основу анализа протеклих година, користила су услуге рачуноводствених агенција да би радњама извршења кривичног дела дала привид легалних пословних активности. То је нарочито изражено у случајевима код којих су предмет прања били приходи из пореских кривичних дела. Управа по критеријуму величине обима у структури регистрованих привредних субјеката и броја предмета прања новца где су у процес укључена приредна друштва оцењује да су она с ограниченом одговорношћу у високом степену претње, предузетници у средње високом, акционарска друштва у средњем, а остали облици, као што су командитна и ортачка, у ниском степену.

Љ. Малешевић