Kostić: SANU je još uvek živog i kritičkog duha
BEOGRAD: Srpska akademija nauka i umetnosti obeležila je danas svoj Dan predstavljanjem novih dipisnih članova, otvaranjem Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju i otvaranjem stalne postavke zbirke Kabineta za medalje Arhiva SANU.
Predsednik SANU akademik Vladimir S. Kostić se u svojoj besedi osvrnuo na nedavne izbore i program priređen u toj instituciji, kao i na izloženost kritici u prethodnim mesecima.
"SANU je dugo, usuđujem se da kažem isuviše dugo, gajila filozofiju ćutanja kao posebnu "kućnu mudrost", delom nametnutu iskustvima sa "slučajem Memorandum“, delom kroz tradiciju univerzalnog odgovora "primili k znanju" kad god bi se suočili sa nerazumevanjem, pa i hostilnošću prema ovoj kući. Bojim se međutim, da su ta vremena nepovratno prošla. Kuća od slonovače, koju smo toliko voleli, se srušila pred naletom elektronskih medija", rekao je Kostić.
Naglašava da SANU ne može da živi van sredine u kojoj deluje, niti može da očekuje da u budućnosti ne bude stalno procenjivana od grupa i pojedinaca, dobronamernih, ali i onih drugih, iz mnogo razloga nedobronamernih.
"SANU je unekoliko prepustila prostor svojim kritičarima iskreno i verovatno naivno verujući u moć činjenica i elaboriranih objašnjenja, dok smo se uporedo u elektronskim medijima i društvenim mrežama zbunjeno suočavali sa pravim verbalnim nasiljem, relativno stereotipnim optužbama i konačno, presudama. Jesmo li prošli neranjeni - nismo!", kazao je Kostić.
Prisustvo SANU u medijskom prostoru, a to prisustvo u vremenima elektronskih medija jednostavno je neminovnost, zahteva, podvlači Kostić, da izgrade mudru i jasnu strategiju medijskog predstavljanja SANU, te da nije održiva ni ideja o SANU kao "posmatraču iz zavetrine ili senke" koja ne ulazi u inter feces svakodnevnice.
"Tu skoro jedan gost SANU je postavio pitanje kako da se na prostorima društvenih mreža ponovo uspostavi pristojnost kao način i imperativ komunikacije. Nalaženje tog balansa i mere, zasnovanosti naših tvrdnji na naučnim i umetničkim kriterijumima, građanske hrabrosti i odgovornosti za izgovorenu reč (izbegavanje te odgovornosti ne može naći rešenje u čutanju), te pomenuta stara, zaboravljena pristojnost, zadatak je izazov za svakog člana SANU ponaosob", rekao je Kostić.
"U očuvanju digniteta SANU moramo svi da učestvujemo, jer onog trenutka kada to postane dužnost samo određenih pojedinaca među nama, igra je izgubljena, a sumnja da se radi o manipulaciji „nedobronamernih“ među nama (jer većina ćuti) postaje opravdana, čak i kada nije istinita", dodao je predsednik Akademije.
On naglašava da "najviša naučna i umetnička institucija Srbije, mora da uspostavi komunikaciju, zapodene dijalog i sa mlađim generacijama koje, kako to umemo komotno da zaključimo "drugačije komuniciraju, drugačije se informišu i čiji je pristup životu nepovratno određen tehnološkim inovacijama i globalizacijom", a čiji će predstavnici za nekoliko decenija, sa punim pravom kucati na vrata SANU".
Kostić se osvrnuo i na kritike koje su se usredsređivale na dihotomiju: SANU kao misaona, gotovo organska celina, ili SANU kao skup mislećih, nezavisnih pojedinaca.
Podvukavši da je "SANU skup jakih individualnosti, pojedinaca sa nedvosmislenom skepsom prema svakom nametnutom jednozvučju", Kostić je uveren da je umesto "misaono kompaktne Akademije", društvu korisnija SANU brojnih i različitih ideja i stavova, ali čija različitost ne onemogućava konstruktivnu razmenu mišljenja.
"Takva akademija, sa (zašto ne?) i ukusom subverzivnosti prema aktuelnom i razvijenom skepsom prema trenutnom korisnija je za sve, uključujući i svaku vlast, od falangi apologeta koje marširaju iza stereotipnih zastava i vatreno (što ne znači i iskreno) uzvikuju slogane lojalnosti", smatra predsednik SANU.
Takva Akademija je, veruje, posebno potrebna u vremenima autoritarnog populizma koji se budi duž meridijana civilizacije kojoj i sami pripadamo i dodaje da je uspeh što ta kuća "izbegla zamke jeftinih politizacija i partokratskih opredeljivanja".
On je naglasio i da "u instant vremenu koje nam je oduzelo pravo na razmišljanje i umesto toga prinuđuje nas uglavnom na refleksne reakcije, SANU je institucija koja u tu zamku ne sme da padne".
"Verujem da SANU, nastojeći da se bitno ne udaljava od naučnih i umetničkih osnova, mora negovati odgovornu kritiku, kako je to Fuko definisao 1982. godine, koja se ne sastoji samo u tome da kažemo da stvari nisu dobre takve kakve jesu, već kritika usmerena u načelu na tri vremenska nivoa: ka onom što je bilo nekad, što se događa danas i što slutimo da nas čeka sutra", rekao je Kostić.
Na kraju svog obraćanja, Kostić je poručio akademicima da im nije dozvoljen luksuz predaha, podsetivši da Akademiju u aprilu očekuju izbori za časništvo SANU, kao i da je potrebno da posvete svoju mudrost promišljanju budućnosti SANU barem u prvoj polovini 21. veka, o eventualnim organizacionim promenama, kako bi adekvatnije odgovorili zahtevima i mogućnostima koje se pred Akademiju postavljaju.
"Mislim da je potrebno da se osvrnemo na sve kritičke primedbe koje smo imali prilike da čujemo u proteklom periodu, da se odredimo prema nizu stavova i predloga, čak i ako se u ovom trenutku radikalno ne slažemo sa njima, jer ako nešto danas članovi SANU mogu da poruče sredini koja ih je iznedrila je da SANU nije ni u kakvoj krizi, da se ne urušava, da je još uvek živog i kritičnog duha, i dovoljno snažna da uči i iz sopstvenih grešaka ili grešaka svojih članova, kakva je konačno i pozicija moje malenkosti", poručio je Kostić.
Obeležavanju Dana SANU prisustvovali su patrijarh Irinej, ministri Šarčević, Vukosavljević i Lončar, predstavnici Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, rektori univerziteta, predstavnici ambasada, ustanova kulture i nauke i drugih verskih zajednica.
Pre svečane akademije upravnik Arhiva SANU akademik Vasilije Krestić otvorio je Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju SANU podsetivši na znacaj građe koja se u njemu čuva, ali i njenu ugrozenost zbog neadekvatnih uslova čuvanja.
