Костић: САНУ је још увек живог и критичког духа

Председник САНУ академик Владимир С. Костић се у својој беседи осврнуо на недавне изборе и програм приређен у тој институцији, као и на изложеност критици у prеthodnim месецима.

"САНУ је дуго, усуђујем се да кажем исувише дуго, гајила филозофију ћутања као посебну "кућну мудрост", делом наметнуту искуствима са "случајем Меморандум“, делом кроз традицију универзалног одговора "примили к знању" кад год би се суочили са неразумевањем, па и хостилношћу према овој кући. Бојим се међутим, да су та времена неповратно прошла. Кућа од слоноваче, коју смо толико волели, се срушила пред налетом електронских медија", рекао је Костић. 

Наглашава да САНУ не може да живи ван средине у којој делује, нити може да очекује да у будућности не буде стално процењивана од група и појединаца, добронамерних, али и оних других, из много разлога недобронамерних. 

"САНУ је унеколико препустила простор својим критичарима искрено и вероватно наивно верујући у моћ чињеница и елаборираних објашњења, док смо се упоредо у електронским медијима и друштвеним мрежама збуњено суочавали са правим вербалним насиљем, релативно стереотипним оптужбама и коначно, пресудама. Јесмо ли прошли нерањени - нисмо!", казао је Костић.

Присуство САНУ у медијском простору, а то присуство у временима електронских медија једноставно је неминовност, захтева, подвлачи Костић, да изграде мудру и јасну стратегију медијског представљања САНУ, те да није одржива ни идеја о САНУ као "посматрачу из заветрине или сенке" која не улази у интер фецес свакодневнице.

"Ту скоро један гост САНУ је поставио питање како да се на просторима друштвених мрежа поново успостави пристојност као начин и императив комуникације. Налажење тог баланса и мере, заснованости наших тврдњи на научним и уметничким критеријумима, грађанске храбрости и одговорности за изговорену реч (избегавање те одговорности не може наћи решење у чутању), те поменута стара, заборављена пристојност, задатак је изазов за сваког члана САНУ понаособ", рекао је Костић.

"У очувању дигнитета САНУ морамо сви да учествујемо, јер оног тренутка када то постане дужност само одређених појединаца међу нама, игра је изгубљена, а сумња да се ради о манипулацији „недобронамерних“ међу нама (јер већина ћути) постаје оправдана, чак и када није истинита", додао је председник Академије. 

Он наглашава да "највиша научна и уметничка институција Србије, мора да успостави комуникацију, заподене дијалог и са млађим генерацијама које, како то умемо комотно да закључимо "другачије комуницирају, другачије се информишу и чији је приступ животу неповратно одређен технолошким иновацијама и глобализацијом", а чији ће представници за неколико деценија, са пуним правом куцати на врата САНУ".

Костић се осврнуо и на критике које су се усредсређивале на дихотомију: САНУ као мисаона, готово органска целина, или САНУ као скуп мислећих, независних појединаца.

Подвукавши да је "САНУ скуп јаких индивидуалности, појединаца са недвосмисленом скепсом према сваком наметнутом једнозвучју", Костић је уверен да је уместо "мисаоно компактне Академије", друштву кориснија САНУ бројних и различитих идеја и ставова, али чија различитост не онемогућава конструктивну размену мишљења. 

"Таква академија, са (зашто не?) и укусом субверзивности према актуелном и развијеном скепсом према тренутном кориснија је за све, укључујући и сваку власт, од фаланги апологета које марширају иза стереотипних застава и ватрено (што не значи и искрено) узвикују слогане лојалности", сматра председник САНУ.

Таква Академија је, верује, посебно потребна у временима ауторитарног популизма који се буди дуж меридијана цивилизације којој и сами припадамо и додаје да је успех што та кућа "избегла замке јефтиних политизација и партократских опредељивања".

Он је нагласио и да "у инстант времену које нам је одузело право на размишљање и уместо тога принуђује нас углавном на рефлексне реакције, САНУ је институција која у ту замку не сме да падне".

"Верујем да САНУ, настојећи да се битно не удаљава од научних и уметничких основа, мора неговати одговорну критику, како је то Фуко дефинисао 1982. године, која се не састоји само у томе да кажемо да ствари нису добре такве какве јесу, већ критика усмерена у начелу на три временска нивоа: ка оном што је било некад, што се догађа данас и што слутимо да нас чека сутра", рекао је Костић. 

На крају свог обраћања, Костић је поручио академицима да им није дозвољен луксуз предаха, подсетивши да Академију у априлу очекују избори за часништво САНУ, као и да је потребно да посвете своју мудрост промишљању будућности САНУ барем у првој половини 21. века, о евентуалним организационим променама, како би адекватније одговорили захтевима и могућностима које се пред Академију постављају.

"Мислим да је потребно да се осврнемо на све критичке примедбе које смо имали прилике да чујемо у протеклом периоду, да се одредимо према низу ставова и предлога, чак и ако се у овом тренутку радикално не слажемо са њима, јер ако нешто данас чланови САНУ могу да поруче средини која их је изнедрила је да САНУ није ни у каквој кризи, да се не урушава, да је још увек живог и критичног духа, и довољно снажна да учи и из сопствених грешака или грешака својих чланова, каква је коначно и позиција моје маленкости", поручио је Костић.

Обележавању Дана САНУ присуствовали су патријарх Иринеј, министри Шарчевић, Вукосављевић и Лончар, представници Академије наука и уметности Републике Српске, ректори универзитета, представници амбасада, установа културе и науке и других верских заједница. 

Пре свечане академије управник Архива САНУ академик Василије Крестић отворио је Аудиовизуелни архив и Центар за дигитализацију САНУ подсетивши на знацај грађе која се у њему чува, али и њену угрозеност због неадекватних услова чувања.