Izložba "Advokat" omaž advokatskoj profesiji 20. veka
Izložba „Advokat Mita Gojković 1958–2003–2018...” otvorena je u Galeriji likovne umetnosti Poklon-zbirka Rajka Mamuzića u Novom Sadu i prikazuje svedočanstvo o advokatima koji su svojim radom ostavili trag u toj profesiji u drugoj polovini 20. veka u Novom Sadu, ali i u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Svečanosti su prisustvovali mnogi zvaničnici, kao i predstavnici advokatske profesije, koji su time dali omaž svom zanatu i velikanima koji su ga u prošlosti predstavljali na najbolji mogući način i time trasirali puteve kojima danas advokati hodaju.
Autorka izložbe je direktorka Istorijskog muzeja Srbije dr Dušica Bojić, koja je u saradnji s Advokatskom komorom Vojvodine i porodicom Gojković pripremila i izložila materijal koji je svedočanstvo o pomenutom vremenu i profesiji.
– To je priča o velikim imenima advokature, kojima su na prvom mestu bili advokatska etika, znanje i sudbina klijenata – rekla je na otvaranju Maja Gojković, ćerka čuvenog advokata Mite Gojkovića, koja je svoju karijeru počela u njihovoj porodičnoj firmi. – Treba imati na umu da je tada advokatura bila bez mobilnih telefona, već profesija razgovora i ličnih kontakata sa strankama kao pojedinačnim advokatskim slučajevima i životnim sudbinama. Ovom izložbom postavljamo pitanje kako je nekada izgledala advokatura i koliko je danas bavljenje tom profesijom drugačije.
Kako je istakla, izložbom se obeležava 60 godina postojanja advokatske kancelarije „Gojković” i time se gleda u prošlost koja otkriva brojna imena koja su ostavila važan pečat u svojim nastojanjima da pravda jednako važi za sve, kao i da tadašnji advokati predstavljaju simbole novosadske advokature druge polovine 20. veka. Stoga je taj događaj svojevrstan omaž toj profesiji, ali kroz priču o radu Mite Gojkovića.
– Izložba ima nameru da podseti na vreme kada za advokate nije bilo velikih i malih slučajeva – dodala je Maja Gojković. – To je bilo vreme kada su advokati, braneći svoje klijente, branili princip da je pravda jednaka za sve. U nimalo lakim vremenima, kada je advokatura bila na ispitu, advokati su svojim pristupom bili poslednji branioci prava i ostavili su dubok trag, vodeći računa o interesima svakog građanina koji im se obrati za pomoć i savet. To zanimanje je postavilo visoke standarde i zaslužilo epitet časne profesije, a njeni akteri – da ne budu zaboravljeni.
Da bi se predstavili rad i delo Mite Gojkovića, autorka dr Dušica Bojić morala je da dopre u srž porodice Gojković, u ono što je ona nekad bila i ono što danas jeste. U tome joj je pogla i Advokatska komora Vojvodine, koja joj je dozvolila pristup u svoj arhiv, dala izuzetne primerke predmeta i spisa.
– Zahvaljujem se porodici Gojković što je imala poverenje u mene kao istoričara, što mi je poverila svoju intimu da od nje načinim nešto što imate priliku da vidite – rekla je dr Bojić. – Porodica Gojković ima izuzetno poreklo iz Vojvodine i Srbije, oni su i osnivači kancelarije, a za genealogiju neke porodice je vrlo bitno da se profesija unutar nje nastavlja. Mi u ovom slučaju obeležavamo 60 godina postojanja jedne kancelarije, s oca Mite i majke Savke, preko dece Dragana i Maje, do Draganovog sina Srđana, a nadamo se da će i divna Srđanova ćerkica nastaviti tu tradiciju.
Advokat za uzor i ponos
Mita Gojković je tokom svoje 44-godišnje karijere bio okrenut građanskom pravu, a u toj oblasti je osvajao najveće uspehe. Današnji advokati ga smatraju uzorom koji se pridržavao pravnih i etičkih obaveza a koje su bile vezane za odnos prema profesiji, klijentima i sudovima. Dugogodišnji rad i posvećenost advokatskom pozivu svrstali su ga u red doajena advokature i uvaženog kolege kojim se Advokatska komora Vojvodine ponosi. Mita Gojković je u imenik AKV-a upisan 26. novembra 1958. godine.
Uz Gojkoviće, važno je spomenuti i advokatske porodice Milić i Rončević, za koje, kako je direktor Advokatske komore Vojvodine Vladimir Beljanski istakao, sve hvale i uspesi pođednako važe.
– Izložba predstavlja porodičnu i advokatsku manifestaciju sećanja na vreme u kojem je advokatura drugačije izgledala – rekao je Beljanski. – To je sećanje na vreme koje je sporije teklo, kada je bilo više posvećenosti klijentima i kolegama, kada su se koristile pisaće mašine, vreme u kojem se živelo s više dostojanstva i koje ne smemo da zaboravimo. Ono je podsetnik na t da se bavimo najtežom i najlepšom profesijom na svetu.
L. Radlovački
