Jezikomanija: Dr­ža­nje ili da­va­nje

I sva­ko se do­vi­ja na svoj na­čin da do­pu­ni kuć­ni i lič­ni bu­džet... 

Pre ne­ki dan idem na po­sao, a na grad­skoj auto­bu­skoj sta­ni­ci na­ču­jem raz­go­vor dve že­ne. Pri­ča­ju o to­me ko­li­ko ko­šta je­dan pri­va­tan čas. Ova jed­na re­če: „Ima­mo no­vu na­stav­ni­cu, ona DA­JE ča­so­ve za...” A dru­ga će na to: „Pa, ka­ko to­li­ko uzi­ma za DR­ŽA­NJE ča­so­va?”

Ne bu­dem le­nja, uzmem dnev­ne no­vi­ne i otvo­rim ogla­sne stra­ne. A ta­mo – ša­re­niš! I da­va­nje i uzi­ma­nje i dr­ža­nje ča­so­va...

E, sad da li DA­JE­MO ča­so­ve ili DR­ŽI­MO ča­so­ve?

Mo­žda je pra­vil­ni­je „dr­ža­ti ča­so­ve” jer ka­ko da­va­ti ča­so­ve? Čas od­re­đu­je vre­men­ski rok (npr. 30 mi­nu­ta) u okvi­ru ko­ga pre­da­ješ, pre­no­siš, tj. da­ješ svo­je zna­nje.

Stil­ski je „Da­je­mo ča­so­ve”, či­ni se, ma­nje „na­pad­no“. Za pi­sa­nje ogla­sa po­sto­ji al­ter­na­ti­va ako ni­ste si­gur­ni: „Ča­so­vi srp­skog je­zi­ka za osnov­ce, sred­njo­škol­ce...”

Po­gle­daj­te i ovo: Ako ste stu­di­ra­li, ko­li­ko pu­ta ste re­kli ma­mi ili du­ga­ri­ci: Dao (da­la) sam is­pit! Ja sam go­vo­ri­la i: Pro­šla sam!

Is­pi­ti se DA­JU (ali i PO­LA­ŽU)… Pri po­la­ga­nju is­pi­ta se za­pra­vo ni­šta za­i­sta ne da­je, pa bi­smo mo­gli da po­sta­vi­mo isto pi­ta­nje: šta da­ješ kad da­ješ is­pit? Zna­nje pro­fe­so­ru?

I kao što re­če jed­na mo­ja ko­le­gi­ni­ca: srp­skom je­zi­ku fa­li te­za­ur... A te­za­ur je vr­sta reč­ni­ka. Reč­nik da­je de­fi­ni­ci­je re­či, a te­za­u­rus si­no­ni­me i an­to­ni­me ko­ji su gru­pi­sa­ni u poj­mo­ve...

Na­ta­ša Mir­ko­vić