U Srbiji oko 15.000 liftova zrelo za zamenu, problem i kadar i novac
BEOGRAD: U stambenim jedinicama u Srbiji ima oko 25.000 liftova, od kojih je čak 15.000 "zrelo" za zamenu, za šta je potrebno oko 450 miliona evra, rečeno je danas na sastanku na temu "Problematika liftova u stambenim zgradama u Beogradu" održanom u Privrednoj komori Beograda.
Problem predstavljaju i godine "staža", odnosno činjenica da su liftovi u zemlji proseku stari 44 godine, a prosečno upotrebno vreme jednog lifta je 25 godina.
Cilj današnjeg sastanka bio je da se sagleda trenutno stanje liftova u Beogradu, ukaže na potencijalne opasnosti po bezbednost korisnika i donese strategija njihove zamene.
Polovina od ukupnog broja liftova je u glavnom gradu Srbije, rekao je v.d predsednika Privredne komore Beograda Aca Popović ističuhi i da su problematični liftovi koji su rađeni pre 40 ili 50 godina.
Sa bezbednosnog aspekta to je važna stvar, istakao je Popović.
"Nadam se da će model koji usvojimo i pomoć države, pre svega kroz saradnju sa kreditnim ustanovama u budućem periodu pomoći da obezbedimo servisiranje, zamenu i održavanje liftova tako da se garantuje sigurnost građanima", rekao je Popović.
On je naveo podatke da JP Gradsko stambeno održava 6.500 liftova, vojno stambeno oko 2. 000, a oko 3.000 vlasnika stanova ugovorilo je sa privatnim firmama održavanje liftova.
"Blizu 2.000 liftova se uopšte ne održava, a koristi se ili se ad hok održava i oni više nemaju ateste da bi radili", rekao je Popović.
On je naveo da je u Beogradu oko 7.000 liftova spremno za kompletnu zamenu.
"Svako dalje odlaganje problema dovešće nas u situaciju da se ovaj broj samo uvećava. To je velika investicija i moramo biti svesni da smo otkupom stanova postali vlasnici i svih zajedničkih prostora, kao i liftova koji moraju da se održavaju", rekao je Popović.
On je rekao da problem predstavljaju i kadrovi, odnosno to što su mnogi koji rade u ovoj struci na zalasku karijere, a nedostaje mlađe radne nage pre svega u oblasti građevinarstva, mašinstva, zavarivanja.
Kako je naveo, treba razmotriti mogućnost da se u nekim školama koje su ranije školovale ovaj kadar pojačaju odeljenja.
Kada je reč o troškovima zamene liftova, Popović kaže da zamena lifta koji pokriva 29 stambenih jedinica u objektu košta oko 30.000 evra.
To znači da bi u Beogradu troškovi po jednom stanu iznosili oko 1.000 evra.
Ljuban Todić iz JP Gradsko Stambeno ukazuje da je prosečno upotrebno vreme jednog lifta 25 godina, a da su liftovi u našoj zemlji stari više od četiri decenije.
"Ovo nije samo ekonomsko, već pre svega i socijalno pitanje budući da u višespratnicama žive i stari, nemoćni ljudi, osobe sa invaliditetom, mala deca..", rekao je Todić.
Procenjeno je da u Srbiji u stambenim jedinicama ima 25.000 litova od čega je polovina u Beogradu, a za zamenu je "spremno" 15.000 liftova, naveo je on.
"Što se tiče cene, prosečno je po liftu potrebno oko 30.000 evra što je ukupno nekih 450 miliona evra, koliko je potrebno ukupno za zamenu liftova", rekao je Todić.
Osim finansijskog aspekta, Todić ukazuje i na problem kadrovskih mogućnosti, odnosno nedostatak servisera i instalatera liftova.
"Početkom devedesetih se školovala poslednja generacija lift montera. Ipak je reč o specifičnoj spravi koja zahteva mašince, poznavanje mašinstva, elektrotehnike, automatike i najcelishodnije rešenje bi bilo otvaranje bar dva odeljenja u školama u Beogradu za lift montere", objašnjava Todić.
Kako kaže, oni bi odmah imali posao po završenom školovaju budući da firme koje se bave održavanjem takođe imaju velike potrebe da zaposle nove kadrove.
"To je možda i veći problem od finansiranja, jer čak i da nađemo sredstva ne bi imao ko to da uradi",, rekao je on ističućui da je za rešavanje pitanja finansija potrebno da se uključe banke, osiguravajuća društva...
"Postoje i pretpristupni fondovi EU i videcemo možemo li da apliciramo", rekao je Todić.
On međutim ističe da ne znači da su svi liftovi koji su zreli za zamenu i nebezbedni budući da se ipak obraća pažnja na održavanje i bezbednosne elemente.
Problem je, kaže, to što oni otkazuju i što se troši novac na popravku, umesto na zamenu lifta.
Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Radivoje Mitrović kaže da je uzrok problema nepravovremeno reagovanje i naveo da bi problem sa kadrovima mogao da se reši prekvalifikacijama i dokvalifikacijama.
On je naveo primer da su mnoge zemlje imale slične probleme, među njima i Češka koja je uspela da u okviru pretpristupnih pregovora reši ovo pitanje.
Kako kaže, oni su svoju industriju motivisali da reše u najvećem delu probelm zamene liftova četiri godine po ulasku u EU.
Današnji sastanak istovremeno je bio i inicijalni sastanak za formiranje tela u okviru PKS-Privredne komore Beograda koje bi se u kontinuitetu bavilo ovom problematikom.
Učestvovali su predstavnici Ministarstva privrede, Sekretarijata za komunalne i stambene delatnosti grada Beograda, Mašinskog fakulteta u Beogradu, PKS-Privredne komore Beograda i nekih preduzeća koja se bave ovom delatnošću.