У Србији око 15.000 лифтова зрело за замену, проблем и кадар и новац

Проблем представљају и године "стажа", односно чињеница да су лифтови у земљи просеку стари 44 године, а просечно употребно време једног лифта је 25 година. 



Циљ данашњег састанка био је да се сагледа тренутно стање лифтова у Београду, укаже на потенцијалне опасности по безбедност корисника и донесе стратегија њихове замене.



Половина од укупног броја лифтова је у главном граду Србије, рекао је в.д председника Привредне коморе Београда Аца Поповић истичухи и да су проблематични лифтови који су рађени пре 40 или 50 година.



Са безбедносног аспекта то је важна ствар, истакао је Поповић.



"Надам се да ће модел који усвојимо и помоћ државе, пре свега кроз сарадњу са кредитним установама у будућем периоду помоћи да обезбедимо сервисирање, замену и одржавање лифтова тако да се гарантује сигурност грађанима", рекао је Поповић.



Он је навео податке да ЈП Градско стамбено одржава 6.500 лифтова, војно стамбено око 2. 000, а око 3.000 власника станова уговорило је са приватним фирмама одржавање лифтова.



"Близу 2.000 лифтова се уопште не одржава, а користи се или се ад хок одржава и они више немају атесте да би радили", рекао је Поповић.



Он је навео да је у Београду око 7.000 лифтова спремно за комплетну замену. 



"Свако даље одлагање проблема довешће нас у ситуацију да се овај број само увећава. То је велика инвестиција и морамо бити свесни да смо откупом станова постали власници и свих заједничких простора, као и лифтова који морају да се одржавају", рекао је Поповић.



Он је рекао да проблем представљају и кадрови, односно то што су многи који раде у овој струци на заласку каријере, а недостаје млађе радне наге пре свега у области грађевинарства, машинства, заваривања.



Како је навео, треба размотрити могућност да се у неким школама које су раније школовале овај кадар појачају одељења.



Када је реч о трошковима замене лифтова, Поповић каже да замена лифта који покрива 29 стамбених јединица у објекту кошта око 30.000 евра.



То значи да би у Београду трошкови по једном стану износили око 1.000 евра.



Љубан Тодић из ЈП Градско Стамбено указује да је просечно употребно време једног лифта 25 година, а да су лифтови у нашој земљи стари више од четири деценије.



"Ово није само економско, већ пре свега и социјално питање будући да у вишеспратницама живе и стари, немоћни људи, особе са инвалидитетом, мала деца..", рекао је Тодић.

Процењено је да у Србији у стамбеним јединицама има 25.000 литова од чега је половина у Београду, а за замену је "спремно" 15.000 лифтова, навео је он.



"Што се тиче цене, просечно је по лифту потребно око 30.000 евра што је укупно неких 450 милиона евра, колико је потребно укупно за замену лифтова", рекао је Тодић.



Осим финансијског аспекта, Тодић указује и на проблем кадровских могућности, односно недостатак сервисера и инсталатера лифтова.



"Почетком деведесетих се школовала последња генерација лифт монтера. Ипак је реч о специфичној справи која захтева машинце, познавање машинства, електротехнике, аутоматике и најцелисходније решење би било отварање бар два одељења у школама у Београду за лифт монтере", објашњава Тодић.



Како каже, они би одмах имали посао по завршеном школовају будући да фирме које се баве одржавањем такође имају велике потребе да запосле нове кадрове.



"То је можда и већи проблем од финансирања, јер чак и да нађемо средства не би имао ко то да уради",, рекао је он истичућуи да је за решавање питања финансија потребно да се укључе банке, осигуравајућа друштва...



"Постоје и претприступни фондови ЕУ и видецемо можемо ли да аплицирамо", рекао је Тодић.



Он међутим истиче да не значи да су сви лифтови који су зрели за замену и небезбедни будући да се ипак обраћа пажња на одржавање и безбедносне елементе.



Проблем је, каже, то што они отказују и што се троши новац на поправку, уместо на замену лифта.



Декан Машинског факултета у Београду Радивоје Митровић каже да је узрок проблема неправовремено реаговање и навео да би проблем са кадровима могао да се реши преквалификацијама и доквалификацијама.



Он је навео пример да су многе земље имале сличне проблеме, међу њима и Чешка која је успела да у оквиру претприступних преговора реши ово питање.



Како каже, они су своју индустрију мотивисали да реше у највећем делу пробелм замене лифтова четири године по уласку у ЕУ.



Данашњи састанак истовремено је био и иницијални састанак за формирање тела у оквиру ПКС-Привредне коморе Београда које би се у континуитету бавило овом проблематиком.



Учествовали су представници Министарства привреде, Секретаријата за комуналне и стамбене делатности града Београда, Машинског факултета у Београду, ПКС-Привредне коморе Београда и неких предузећа која се баве овом делатношћу.