U Srbiji se reciklira duplo više otpada nego 2013. godine

Mnoga komunalna preduzeća u lokalnim samoupravama, uključujući Beograd, u kome se generiše najviše otpada, otkupljuju ambalažni otpad i od građana i od kompanija da bi ga kasnije preprodali. 



U Agenciji za zaštitu životne sredine kažu da je to model koji je više nego poželjan. 



Trenutno se u 44 lokalne samouprave u Srbiji sprovodi primarna separacija, a direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da se razmišlja o uvođenju novog sistema, poznatog kao depozitni sistem. 



Objasnio je da bi građani mogli da ambalažu koju iskoriste odnesu nazad u supermarket ili na mesta gde bi bili instalirani posebni uređaji i da dobiju novac za tu ambalažu. 



To bi, dodaje, motivisalo sve kategorije stanovništva da odgovorno upravljaju ambalažnim otpadom. 



"Tako ćemo izbeći da ambalaža završi na deponiji ili, ono što je još gore, u prirodi, već će ona završiti natrag u sistemu. Na taj način građanin koji vraća ambalažu dobija sredstva, reciklažna industrija dobija sirovinu, a životna sredina ostaje čistija i zdravija", naglasio je Radović.



Iz iskustva zemalja zapadne Evrope, Radović kaže da bi takav sistem mogao da duplira ciljeve reciklaže u Srbiji.



Upitan kada bi takav sistem upravljanja otpadom mogao da bude uveden u Srbiji, Radović kaže da je to jedan veliki korak koji nije tako lako uvesti. 



"Dobro je da sada pričamo o tome, da radimo studiju, da pokrećemo prve korake, ali je svakako to proces koji će zahtevati određeno vreme. Niko ga nije uveo preko noći. Gde god je uveden, bio je u početku u probnom radu, dok nije počeo da funkcioniše na način da zadovoljava i građane i privredu, ali i reciklažnu industriju", rekao je Radović. 



Naveo je da resorno ministarstvo propisuje nacionalne ciljeve reciklaže nakon čega ih dostižu privreda i lokalne samouprave. 



"Ti ciljevi iz godine u godinu rastu i uspevamo uspešno da ih ostvarimo. Pre pet godina ciljevi za, recimo, ambalažni otpad su iznosili oko 20 i nešto procenata, a danas su oni preko 40 odsto s daljom tendencijom rasta", rekao je Radović. 



I dok se iz godine u godinu podižu ciljevi za reciklažu, JKP Medijana Niš je od 2005. godine do danas pokretalo različite inicijative kako na unapređenju primarne separacije, tako i na uključivanju principa cirkularne ekonomije u oblasti upravljanja otpadom . 



U JKP Medijana Niš kažu da je jedna od njihovih najbitnijih inicijativa bila realizacija projekta prekogranične saradnje između Srbije i Bugarske, koji je sa više od pola miliona evra finansirala EU. 



JKP Medijana Niš i opština Pernik iz Bugarske radili su na realizaciji projekta u okviru koga su nabavljene kante za odvojeno prikupljanje otpada. 



"Nabavili smo 18.300 kanti koje smo besplatno podelili građanima Niša koji žive u induividualnom stanovanju i na taj način smo pokrenulli zamajac primarnoj sepraciji u Nišu", kaže za Tanjug direktorka Centra za zaštitu životne sredine JKP Medijana Sonja Popović. 



Iz sopstvenih sredstava JKP Medijana je kupila kamion za prikupljanje ovakve vrste otpada i sve vreme je to preduzeće objašnjavalo građanima da papir, staklo, plastika, metal, sve ono što imaju u svojim domovima, može dalje da se reciklira i iskoristi. 



Najavila je nastavak apliciranja kod različitih fondova i donatora za nove projekte, a u međuvremenu uz podršku Grada Niša će se raditi na otvaranju sakupljačke stanice u 2019. godini. 



Popovićeva kaže da će građanima Niša biti omogućeno da tu sav otpad iz svojih domaćinstava odlože bez naknade. 



Tu će se, dodaje, sakupljati i staklo i plastika i kabasti otpad i manje količine šuta. 



"Ono što smo svakako planirali jeste da u narednom periodu uradimo kako bismo nadogradili ovaj sistem i otkup ambalažnog otpada od domaćinstava", rekla je Popovićeva. 



Objasnila je da bi se ambalažni otpad koji građani donesu merio u sakupljačkoj stanici i dobili bi određenu sumu novca spram količine otpada koji donesu. 



"To smo planirali u narednom periodu. Po otvaranju saklupljačke stanice biće omogućen i otkup otpada", rekla je Popovićeva.