У Србији се рециклира дупло више отпада него 2013. године

Многа комунална предузећа у локалним самоуправама, укључујући Београд, у коме се генерише највише отпада, откупљују амбалажни отпад и од грађана и од компанија да би га касније препродали. 



У Агенцији за заштиту животне средине кажу да је то модел који је више него пожељан. 



Тренутно се у 44 локалне самоуправе у Србији спроводи примарна сепарација, а директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић каже да се размишља о увођењу новог система, познатог као депозитни систем. 



Објаснио је да би грађани могли да амбалажу коју искористе однесу назад у супермаркет или на места где би били инсталирани посебни уређаји и да добију новац за ту амбалажу. 



То би, додаје, мотивисало све категорије становништва да одговорно управљају амбалажним отпадом. 



"Тако ћемо избећи да амбалажа заврши на депонији или, оно што је још горе, у природи, већ ће она завршити натраг у систему. На тај начин грађанин који враћа амбалажу добија средства, рециклажна индустрија добија сировину, а животна средина остаје чистија и здравија", нагласио је Радовић.



Из искуства земаља западне Европе, Радовић каже да би такав систем могао да дуплира циљеве рециклаже у Србији.



Упитан када би такав систем управљања отпадом могао да буде уведен у Србији, Радовић каже да је то један велики корак који није тако лако увести. 



"Добро је да сада причамо о томе, да радимо студију, да покрећемо прве кораке, али је свакако то процес који ће захтевати одређено време. Нико га није увео преко ноћи. Где год је уведен, био је у почетку у пробном раду, док није почео да функционише на начин да задовољава и грађане и привреду, али и рециклажну индустрију", рекао је Радовић. 



Навео је да ресорно министарство прописује националне циљеве рециклаже након чега их достижу привреда и локалне самоуправе. 



"Ти циљеви из године у годину расту и успевамо успешно да их остваримо. Пре пет година циљеви за, рецимо, амбалажни отпад су износили око 20 и нешто процената, а данас су они преко 40 одсто с даљом тенденцијом раста", рекао је Радовић. 



И док се из године у годину подижу циљеви за рециклажу, ЈКП Медијана Ниш је од 2005. године до данас покретало различите иницијативе како на унапређењу примарне сепарације, тако и на укључивању принципа циркуларне економије у области управљања отпадом . 



У ЈКП Медијана Ниш кажу да је једна од њихових најбитнијих иницијатива била реализација пројекта прекограничне сарадње између Србије и Бугарске, који је са више од пола милиона евра финансирала ЕУ. 



ЈКП Медијана Ниш и општина Перник из Бугарске радили су на реализацији пројекта у оквиру кога су набављене канте за одвојено прикупљање отпада. 



"Набавили смо 18.300 канти које смо бесплатно поделили грађанима Ниша који живе у индуивидуалном становању и на тај начин смо pokrеnulli замајац примарној сепрацији у Нишу", каже за Танјуг директорка Центра за заштиту животне средине ЈКП Медијана Соња Поповић. 



Из сопствених средстава ЈКП Медијана је купила камион за прикупљање овакве врсте отпада и све време је то предузеће објашњавало грађанима да папир, стакло, пластика, метал, све оно што имају у својим домовима, може даље да се рециклира и искористи. 



Најавила је наставак аплицирања код различитих фондова и донатора за нове пројекте, а у међувремену уз подршку Града Ниша ће се радити на отварању сакупљачке станице у 2019. години. 



Поповићева каже да ће грађанима Ниша бити омогућено да ту сав отпад из својих домаћинстава одложе без накнаде. 



Ту ће се, додаје, сакупљати и стакло и пластика и кабасти отпад и мање количине шута. 



"Оно што смо свакако планирали јесте да у наредном периоду урадимо како бисмо надоградили овај систем и откуп амбалажног отпада од домаћинстава", рекла је Поповићева. 



Објаснила је да би се амбалажни отпад који грађани донесу мерио у сакупљачкој станици и добили би одређену суму новца спрам количине отпада који донесу. 



"То смо планирали у наредном периоду. По отварању саклупљачке станице биће омогућен и откуп отпада", рекла је Поповићева.