„Dnevnik” u Kanadi, prvoj zemlji članici G7, koja je potpuno dekriminizovala marihuanu

Dok sa jedne strane liberali ovo doživljavaju kao pobedu slobode i demokratije, veći deo medicinske, sociološke i ine struke ne odstupa od tvrdnji da ne postoje „lake“ i „teške“ droge, te da je i rekreativna upotreba marihuane tek uvod u korištenje onih daleko opasnijih, što je stav suprotstavljen tvrdnjama zagovornika „vesele biljke“ da se samom dekriminalizacijom posedovanja i uzgoja marihuane za lične i rekreativne svrhe seku pipci kriminala koji je upravo na tome zarađivao enormne profite. Rasprava o ovim pitanjima, pogotovo u Srbiji, sigurno će se nastaviti, ali valja primetiti da je ovakav potez kanadskih vlasti za poznavaoce tamošnjih prilika bio sasvim očekivan i da će u vrlo kratkom roku dovesti do otvaranja preko stotinu prodavnica indijske konoplje, čije je uživanje i do sada bilo gotovo uobičajeno ne samo između četiri zida velike većine Kanađana, već i u javnosti i svakodnevnom životu.

Naime, legalizacija upotrebe marihuane u medicinske svrhe je dovela do toga da je nabavka ovog opijata postala smešno laka i to ne samo za teško ili terminalno obolele, jer je bilo dovoljno da čovek (bez ozbiljnijeg kriminalnog dosijea) ode kod porodičnog lekara i izjavi da trpi bolove uzrokovane kostoboljom, reumom, nedavnim frakturama...ali da mu hemijski sintetizovani analgetici ne pomažu u smanjenju bola, što je za posledicu imalo potpisivanje dozvole da u medicinske svrhe uzgaja pet-šest ili dvadesetak biljaka indike kanabis. Kako se u medicinske svrhe marihuana koristi najčešće u vidu paste, njena destilacija je na „pacijentu“, a da li će sušena biljka ili pasta premazana po običnoj cigareti biti iskorištena i u rekreative svrhe ostalo je nedostupno za kontrolu, za to nadležnih, organa kanadske pravne države. Ovakav, najblaže rečeno nonšalantan, odnos Kanade prema marihuani doveo je do toga da svaki posetilac ove ogromne države već po sletanju na neki od njenih aerodroma ostane zapanjen sveprisutnošću „džidže“ bilo da je reč o megalopolisima, kao što je to Vankuver, ili dubokoj provinciji okruženoj mamutskim šumama u nepreglednim planinskim vencima.

Bez HTZ-a došao na mobu

Kao svojevrsni vrhunac vlastitog iskustva sa liberalnim odnosom Kanade i njenih stanovnika prema marihuani, što je u konačnici ovih dana dovelo i do zvanične liberalizacije njene upotrebe i uzgoja u rekreativne svrhe, može poslužiti anegdota kada je novinar „Dnevnika“ bez ikakvog ustručavanja pozvan u „mobu“, odnosno da pomogne prilikom kosidbe jedne od manjih plantaža namenjenih „srećniku“ sa dostatnom medicinskom dokumentacijom. Zaboravivši o kakvoj biljci se radi i kako je njena upotreba sankcionisana u najvećem delu Evrope u koju se vraćao za nekoliko dana, srpski „poljodelac“ je prenosio pokošene biljke marihuane u naramku, što mu je intenzivnim mirisom nepopravljivo obeležila pulover koji je nesmotreno obukao i prilikom povratka u majku Srbiju, ali i priuštilo naknadni paničan strah da će se na frankfurtskom ili beogradskom aerodromu naći na udaru službenih policijskih pasa izdresiranih da nanjuše i najmanji molekul opojne droge, pa bila ona i „samo“ marihuana.

Mada je u gotovo celoj Kanadi decenijama unazad gajen gotovo istovetan odnos prema medicinskoj, ali i rekreativnoj upotrebi marihuane, činjenica je da Britanska Kolumbija, provincija koja se oslanja na sever SAD sa jedne, Pacifički okean sa druge strane i Aljasku na severu, u ovom pogledu predstavlja najliberalniji primer. Javna je tajna da najveći broj kanadskih zavisnika od „teških“ droga preferira da zimske mesece provodi u najvećem gradu ove provincije, Vankuveru, koliko zbog daleko blaže klime nego što je to ona u Torontu, Montrealu ili Edmontonu, toliko i zbog poslovične nonšalancije tamošnjih pripadnika snaga reda kada je u pitanju narkomanija. Tako u ovom megalopolisu u kojem obitava polovina svih stanovnika provincije (što znači preko četiri miliona stanovnika) postoje celi kvartovi koji su narkomanski zabran, pa nisu retki primeri da ih potpuno obeznanjene zatičete na kolovozu, ili da na svega par koraka od žandarmerijski opremljenog policajca, sedeći na trotoaru intravenozno ubrizgavaju sebi narkotike. Konzervativniji krugovi, čiji su glasovi sve slabašniji u ovoj ogromnoj zemlji, ovo pripisuju tome što Britanska Kolumbija nepopravljivo sve više liči na Kaliforniju u kojoj su slobode izbora pojedinaca dovedene do apsurdnih limita.

Medicinska legalna od 2001

Nedavnom odlukom svog parlamenta Kanada je postala prva zemlja članica grupe najrazvijenijih zemalja na svetu, G7 , koja je legalizovala upotrebu marihuane u  rekreativne svrhe. Ovaj svojevrsni presedan je zaokupio svetsku, pa i srpsku javnost u kojoj su sve glasniji zahtevi za legalizacijom upotrebe kanabisa u medicinske svrhe, što je u Kanadi, ozakonjeno još 2001. godine.

Situacija nije ništa bolja ni u udaljenim, po pravilu, malim gradovima, naseljima ili kampovima rudara i drvoseča, rasutim po nepreglednim prostranstvima provincije, s tim što je situacija za uživaoce marihuane još lagodnija, kada je u pitanju nabavka marihuane. Naime, upravo ta prostranstva omogućavaju da svako ko je za to zainteresovan, ima priliku da u nekom kutku nepreglednih šuma zasadi indijsku konoplju, bez ikakvog straha od policije, koja je daleko strožija prema onima koji sednu u vozilo sa jednim popijenim pivom, nego prema osobi koja je očigledno pod uticajem te „lake“ droge. Za nesviklog na ovakav odnos prema marihuani krajnje bizarno deluju brojni svakodnevni primeri, na koje je često nailazio i reporter „Dnevnika“ tokom svog višemesečnog boravka u Kanadi. Kao onaj da je na svakom gradilištu uobičajeno da radnici polusatnu pauzu koriste ne toliko za doručak, koliko za vreme tokom kojeg se socijalizuju uz po jedan yoint, ne pronalazeći pri tome nikakvu korelaciju između uživanja u marihuani i čestih padova krovopokrivača sa krovova u izgradnji, ili onaj da ga novostečeni poznanik bez imalo ustručavanja zamoli da povremeno zaliva njegovu malu plantažu indike kanabis, tek toliko dok se vlasnik ne vrati sa višednevnog odsustva.

Milić Miljenović