Bliži se Dan štednje: Na uloženih 10.000 evra kamata jedva 70
NOVI SAD: Do Međunarodnog dana štednje, 31. oktobra, ostalo je još malo, tako da oni koji su imali šta da ostave na stranu treba da vide hoće li uloge reoročiti ili podići novac pa trošiti. Visokih kamata, koje su i za dinare prelazile i deset odsto na godišnjem nivou više nema, sve su jednocifrene, i to sitno.
Banke sada klijentima nude razne druge pogodnosti. Najčešće je to mogućnost da ulog razroče kada im to odgovara i da dobiju priprisanu kamatu. Te mogućnsti od banke do banke imaju više modaliteta: za više stope traže se veće sume uloga i duža ročnost. Klijente će se ove godine privlačiti novim tipovima štednje.
Uprkos tome što se kamate danas ne mogu meriti s onima koje su se za oročenja dobijale pre osam godina, štednja u Srbiji raste: koncem leta bila je 9,7 milijardi evra, odnosno 54,4 milijarde dinara. I pored toga što su se dinarski ulozi u prethodne tri godine utrostručili, čak 96 odsto depozita građana je u evrima.
Šta će sačekati klijente banaka koji krenu da gledaju ponude koje su se već pojavile?
Ekspobanka nudi zanimljiv paket oročenja. Ukoliko se novac kod njih položi na 25 meseci, dobija se minimalna kamata od dva odsto godišnje. Na devizne uloge se plaća državi porez po stopi od 15 odsto pa je stopa godišnje efektivno 1,70. Minimum za oročenje je 500 evra. Ko se odluči za varijantu u dinarima, treba da položi bar 10.000 dinara i dobija kamatu od četiri odsto godišnje. Dinarske kamate nisu oporezovane pa se dobija ceo iznos. Za sada nema specijalne ponude za duže rokove oročenja.
Prokredit banka nudi fleksi-štednju već izvesno vreme. Uz mogućnost razročenja, klijent svakog meseca zna koliko mu je novca leglo na račun. Za iznos veći od 50.000 evra kamata je jedna odsto efektivno, odnosno 0,85 posle odbitka poreza. Za sume od 10.000 evra pa do 49.990 godišnja je 0,80 odsto, odnosno, posle poreskih troškova, 0,68. Kamata se pripisuje mesečno pa klijent može da prati kako prihod raste. Novac leže na total račun čije mesečno održavanje se plaća 550 dinara. U tom paketu štediša dobija dve kartice plus dinarski i devizni račun. U tom slučaju isplati se sve transakcije obavljati preko toga računa, a i oročiti veću sumu.
Naredne sedmice očekuje se više ponuda pa ćemo videti na kakve su sve ideje bankari došli.
Inače, Narodna banka Srbije će od 29. oktobra do 2. novembra obeležiti Svetsku nedelju štednje programima finansijske edukacije.
Najviše kamate banke su klijentima ponudile 2010, godine. Tada su kamate za evre bile do 7,5 odsto godišnje a za dinare i 18 odsto na depozite.
Bankari su novac ubrzano skupljali jer su ga posle lako plasirali u kredite po kamatama, koje su se za gotovinske kredite kretale od 15 do 21 odsto. Danas su uveliko ispod deset procenat i za evro i za dinare. Bilo je to vreme kreditne ekspanzije, a danas se građani baš ne žure da podignu kredit.
Novac od štednje je daleko teže plasirati.
Osim posete Centru Narodne banke Srbije za posetioce u Ulici kralja Petra 12 u Beogradu, uz stručno vođenje kroz stalnu postavku i tematske izložbe, planirano je održavanje različitih aktivnosti iz oblasti finansijske edukacije za mlade, saopšteno je iz NBS-a.
Biće realizovane radionice „Moj budžet i ja”, „Dinar – naš novac” i „Znamenite ličnosti na opticajnim novčanicama”, kao i turnir u edukativnoj igri „Finansije za kasnije”.
Svetski dan štednje ustanovljen je 31. oktobra 1924. godine na skupu bankara u Milanu, kada je osnovan i Međunarodni institut za štednju. Bankarski sektor i finansijske institucije Svetski dan štednje obeležavaju svake godine sprovođenjem različitih aktivnosti.
D. Vujošević
