Bolje državne hartije nego štednja u bankama

Prinos na te hartije je za prošlogodišnju emisiju bio veći nego što su bili prihodi po kamatama na štednju i u dinarima i u devizama  Plus, na prihod ostvaren na obveznice nominovane u evrima ne plaća se porez od 15 odsto kao na prihod od devizne štednje. Može se očekivati da i emisija za ovu goidnu donese te pogodnosti.

Kako kažu u Ministarstvu finansija, u drugoj polovini 2018. planira se još jedna emisija štednih obveznica, novog instrumenta štednje koji je država prvi put građanima ponudila krajem prošle godine.

Kamata, odnosno kapitalna dobit na štedne obveznice, izuzeta je od obaveze plaćanja poreza.

Investicioni kapacitet naših ljudi nije mali. U bankama je na štednji više od devet milijardi evra, a da li će se deo te sume preseliti iz banaka u obveznice tek će se videti. O tome od čega će to zavisiti Branislav Jorgić iz brokerske kuće Jorgić” kaže:

– Kada se pojave precizne informacije o obveznicama i kada država jasno prezentuje koliki su prinosi na te hartije, moći će više da se kaže o tome koliko će te hartije biti primamljive za građane – objašnjava Jorgić. – Pri tom treba uzeti u obzir da manje sume novca baš i ne donose veće  prihode. Da bi se novac investirao u obveznice i na njima zaradilo, racionalno je kupiti ih u visini od 100.000 dinara, odnosno bar hiljadu evra. Kod kupovine državnih obveznica se ne plaća porez, ali treba u obzir uzeti transakcione troškove koje kupac plaća – oni su od tri do pet promila. Što je suma koja se ulaže veća, obveznice su isplativija investicija. 

Kod obveznica imamo već i iskustva. 

Poznato je da u bankama građani mogu da razroče štednju kada im to odgovara i odbiju pripadajuću kamatu i deo ili celu glavnicu. Kod obveznica postoji nešto slično.

– Kupci obveznice mogu prodati na Beogradskoj berzi ukoliko im je  novac potreban pre roka dospeća. Prodaja se obavlja po ceni koja se u tom trenutku formira na Berzi – kaže Jorgić. – Dobro je što je data ta mogućnost jer ona to ulaganje čini atraktivnijim.

Ukupan obim emisije dinarskih štednih obveznica iznosio je prošle godine 12 milijardi dinara, a onih u evrima 80 miliona evra. Ukupno je realizovano 195,7 miliona dinarskih štednih obveznica, odnosno 17,4 miliona evro štednih obveznica.

U Ministarstvu finansija podsećaju na to da su 27. decembra 2017. emitovane dinarske štedne obveznice ročnosti dve, tri, pet i deset godina, s kuponskim stopama četiri odsto, 4,50, 5,25 i 6,25 odsto, dok su štedne obveznice denominovane u evrima iste ročnosti imale kuponske stope od 1 odsto, 1,75, 2,5 i 4 odsto.

Nominalna vrednost dinarskih štednih obveznica iznosila je 2.000 dinara, a evroobveznica 100 evra, dok je maksimaln broj kupovine štednih obveznica po investitoru bio 5.000 komada po jednoj dinarskoj emisiji, odnosno 500 komada po jednoj evroemisiji.

Kamate na oročene dinare kod nas na godinu iznose tri do pet odsto, a na depozite u evrima i manje od jedan procenat. Na potonje se na kamatni prinos paća i porez od 15 odsto. Gledano s te strane, obeznice su isplativije.

U Narodnoj banci Srbije navode da štedne obveznice predstavljaju jednu novu investicionu alternativu koju je država ponudila građanima.

Generalni direktor Sektora NBS-a za monetarne operacije Nikola Dragašević objašnjava da štedne obveznice imaju karakteristike i štednje i državnih hartija od vrednosti, te da se njima nastojalo da se državne hartije od vrednosti približe stanovništvu, odnosno da i štediše s manjim ulozima mogu uložiti u državne hartije od vrednosti i iz toga imati nekoliko prednosti.

D. V.