Ближи се Дан штедње: На уложених 10.000 евра камата једва 70
НОВИ САД: До Међународног дана штедње, 31. октобра, остало је још мало, тако да они који су имали шта да оставе на страну треба да виде хоће ли улоге реорочити или подићи новац па трошити. Високих камата, које су и за динаре прелазиле и десет одсто на годишњем нивоу више нема, све су једноцифрене, и то ситно.
Банке сада клијентима нуде разне друге погодности. Најчешће је то могућност да улог разроче када им то одговара и да добију приприсану камату. Те могућнсти од банке до банке имају више модалитета: за више стопе траже се веће суме улога и дужа рочност. Клијенте ће се ове године привлачити новим типовима штедње.
Упркос томе што се камате данас не могу мерити с онима које су се за орочења добијале пре осам година, штедња у Србији расте: концем лета била је 9,7 милијарди евра, односно 54,4 милијарде динара. И поред тога што су се динарски улози у prеthodnе три године утростручили, чак 96 одсто депозита грађана је у еврима.
Шта ће сачекати клијенте банака који крену да гледају понуде које су се већ појавиле?
Експобанка нуди занимљив пакет орочења. Уколико се новац код њих положи на 25 месеци, добија се минимална камата од два одсто годишње. На девизне улоге се плаћа држави порез по стопи од 15 одсто па је стопа годишње ефективно 1,70. Минимум за орочење је 500 евра. Ко се одлучи за варијанту у динарима, треба да положи бар 10.000 динара и добија камату од четири одсто годишње. Динарске камате нису опорезоване па се добија цео износ. За сада нема специјалне понуде за дуже рокове орочења.
Прокредит банка нуди флекси-штедњу већ извесно време. Уз могућност разрочења, клијент сваког месеца зна колико му је новца легло на рачун. За износ већи од 50.000 евра камата је једна одсто ефективно, односно 0,85 после одбитка пореза. За суме од 10.000 евра па до 49.990 годишња је 0,80 одсто, односно, после пореских трошкова, 0,68. Камата се приписује месечно па клијент може да прати како приход расте. Новац леже на тотал рачун чије месечно одржавање се плаћа 550 динара. У том пакету штедиша добија две картице плус динарски и девизни рачун. У том случају исплати се све трансакције обављати преко тога рачуна, а и орочити већу суму.
Наредне седмице очекује се више понуда па ћемо видети на какве су све идеје банкари дошли.
Иначе, Народна банка Србије ће од 29. октобра до 2. новембра обележити Светску недељу штедње програмима финансијске едукације.
Највише камате банке су клијентима понудиле 2010, године. Тада су камате за евре биле до 7,5 одсто годишње а за динаре и 18 одсто на депозите.
Банкари су новац убрзано скупљали јер су га после лако пласирали у кредите по каматама, које су се за готовинске кредите кретале од 15 до 21 одсто. Данас су увелико испод десет проценат и за евро и за динаре. Било је то време кредитне експанзије, а данас се грађани баш не журе да подигну кредит.
Новац од штедње је далеко теже пласирати.
Осим посете Центру Народне банке Србије за посетиоце у Улици краља Петра 12 у Београду, уз стручно вођење кроз сталну поставку и тематске изложбе, планирано је одржавање различитих активности из области финансијске едукације за младе, саопштено је из НБС-а.
Биће реализоване радионице „Мој буџет и ја”, „Динар – наш новац” и „Знамените личности на оптицајним новчаницама”, као и турнир у едукативној игри „Финансије за касније”.
Светски дан штедње установљен је 31. октобра 1924. године на скупу банкара у Милану, када је основан и Међународни институт за штедњу. Банкарски сектор и финансијске институције Светски дан штедње обележавају сваке године спровођењем различитих активности.
Д. Вујошевић
