Pšenica u Vojvodini posejana, samo se čeka kiša
NOVI SAD: Ratarima je ostalo svega nekoliko dana da poseju pšenicu u optimalnom roku, pa će rok verovatno biti probijen jer je zemlja suva, i, dok jedni seju žito, smatrajući da je bolje seme u zemlji nego u yaku, drugi iščekuju da prvo kiša nakvasi oranice pa tek onda krenu da ga seju.
Prošle godine pod pšenicom je bilo 675.000 hektara, što je bio svojevrstan rekord nezabeležen u protekle dve decenije. Gledajući taj podatak, statistika kaže da je žita gotovo svake godine posejano pođednako u Vojvodini kao i u centralnim delovima zemlje. U ovogodišnjoj setvi očekuju se, kaže direktor Udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković, da će tim usevom biti posejano malo više površina nego lane. Koliko više – Saković ne bi da prognozira, upravo zbog suve klime, koja je ista i u Evropi pa problemi s kojima se suočavaju naši ratari, bar u pogledu vremenskih neprilika, pogađaju i one iz okolnih zemalja.
Saković kaže da je do Udruženja „Žita Srbije” stigao podatak da je pšenicom do sada posejno 300.000 hektara, ali da se podaci menjaju iz dana u dan, s tim što treba biti na oprezu jer onima koji su posejali, seme nije još niklo.
Smatramo da je pšenicom posejano i više od 80 odsto površina, ali da se podaci o setvi ne šalju jer se čeka kiša i da seme proklija, kazao je Saković.
Upravo takve pretpostavke se poklapaju s onim na terenu, bar tako je u Vojvodini.
Po rečima predsednika Saveza poljoprivrednika Banata Dragana Kleuta, setva pšenice u južnom i srednjem Banatu je uglavnom završena, u teškim vremenskim uslovima jer u tom delu Vojvodine kiše nije bilo od 3. avgusta.
Tek ove sedmice dva puta je bilo kišno, palo je tri do četiri litra po kvadratnom metru pa je, imajući u vidu dug period bez padavina, kiša samo pokupila prašinu s oranica te su sada ratari u strahu da klice ne istrunu, kaže Kleut.
Na severu Bačke setva pšenice je, po rečima predsednika Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslava Kiša, takoreći završena, ali, kao i u drugim delovima zemlje, u nepovoljnim vremenskim uslovima.
Seme smo maltene stavili u prašinu i još nije niklo, premda smo ovih dana imali kišu, ali tek da ostavi trag na površini zemlje, kazao je Kiš, navodeći da je pšenice na severu Vojvodine u ovoj setvi posejano malo više u odnosu na raniji prosek, ali svega desetak odsto više, najviše zbog plodoreda.
I dok je u Vojvodini setva na samom kraju, u srcu Šumadije, u okolini Kragujevca, tek kreće.
Ni kvadrat još nije posejan, kaže Radiše Najdanovića i dodaje da su čekali skišu pa pošto je nema, nema im druge već da seme stavljaju u suve oranice.
On dodaje da se u okolini Kragujevca tradicionalno seje oko 60.000 hektara pšenice.
Kiš kaže da je stanje useva drugih jesenjih kultura zabrinjavajuće. Posejani ječam se tek ponegde nazire, dok uljana repica, posejana pre ječma, nije još nikla.
Na Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kažu da su dobro uradili oni koji su pšenicu posejali jer u zemlji, mada je suva, ima vlage da sačuva seme.
Naučni saradnik na Insititut dr Vladimir Aćin kaže da se oktobar smatra optimalnim rokom za setvu, s tim što su istraživanja pokazala da se najbolji prinosi postižu ukoliko se setva obavi u drugoj dekadi oktobra, od 10. do 20.
Savetujemo ratarima da pšenicu, ukoliko su planirali taj usev, poseju što pre, da ne čekaju kišu, premda bi dobrodošla jaka kiša, 30 do 40 litara po kvadratnom metru, kazao je dr Aćin.
Na oglednom polju Instituta pšenica je nikla, ali neujednačeno. Doduše, posle setve, zemlja je podrljana, da bi se seme bolje približilo kori i lakše niklo, pa ima delova, gde su već formirana dva lista useva, kaže naš sagovornik.
Z. Delić
