BSF: Proces pomirenja zavisi od napretka u vladavini prava

Ana Marjanović Rudan, stručna saradnica Politikon mreže, kaže da proces pomirenja zavisi pre svega od strana koje procesuiraju odgovorne za ratne zločine, ali u tom procesu neće biti koraka napred bez napretka po pitanju vladavine prava i utvrdnjivanja činjenica u regionu kroz međuvladine napore..



Ima više scenarija kada po tom pitanju, a jedna od njih je onaj u kojem EU zatvara oči pred onim što se radi u regionu, a državni mediji, navodi Rudan, imaju nacionalističku orijentaciju što ne doprinosi saradnji . Proces će, smatra, takođe zavisiti i od tipa rukovodstava u regionu, da li će oni biti više autoritarni ili demokratičniji."Ipak, EU je ključan pokretač, bez toga nema napretka", smatra ona ističući značaj poruka koje dobijamo iz EU. 



Gazela Pudar Draško, istraživač saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu bavila se odnosom građana i politike i utvrdila da tu postoji veliki procep i nepoverenje građana. To je, kako kaže, posebno vidljivo kada dođe do loklanih izbora, a to za posledicu ima uzdržavanje od glasanja, kako u Srbiji, tako i u regionu, jer postoji osećaj među građanima da ne mogu da utiču na procese. 



Takođe, postoji i osećaj da vlade ne odgovaraju zahtevima građana. 

Đurić: Dogovor bi omogućio bolje odnose Srba i Albanaca



Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić veruje da je vreme da se za kosovski problem nađe kompromisno rešenje koje bi zadovoljilo bar deo želja obe strane, ali dodaje da ne treba odbaciti ni razmenu teritorija ukoliko bi to vodilo rešenju. 



"Želimo rešenje koje će dovesti do nove paradigme između Srba i Albanaca. Ako postignemo dogovor oko dva važna otvorena pitanja - statusa i teritorije, ako uspemo da se rukujemo, uveren sam da će se odnosi Srba i Albanaca na Balkanu promeniti na bolje", podvukao je Đurić na panelu posvećenom dijalogu Beograda i Prištine na Beogradskom ebzbednosnom forumu.



Kako je rekao, tražimo da se razume srpski stav."Treba da delujemo veoma obazrivo i dođemo do kopromisnog rešenja. Ne treba bezazati ni od pitanja menjanja teritorija, ako to rešava problem", rekao je Đurić.



Upozorio je da je potrebno uzdržavanje od jednostranih akcija, ali i primetio da skupština u Prištini, u isto vreme dok se razgovara na panelu, raspravlja o transformaciji KBS u takozvanu vojsku."Posle toliko godina rata, konflikta, bez političkog rešenja na vidiku, neko ponovo preduzima jednostran korak pokušavajući da promeni stanje na terenu u cilju militarizacije. To može samo da nas vodi ka daljoj eskalaciji. Jednostrane akcije moraju prestati", naveo je Đurić.



Ističe i da svako rešenje, ako se do njega dođe, definitivno neće značiti da će Beograd i Priština ostati bez Srba ili Albanaca.Dodaje da je previše onoga što nas udaljava od rešnjea u odnosu na ono što nas vezuje."Ima izvan našeg regiona mnogo onih koji vide naš region kao mogućnost da pokažu svoju snagu i politički interes. Srbi i Albanci ne treba da budu ničija šahovska table", rekao je Đurić.



Poručio je da niko neće doneti Prištini na kao poklon ono što treba da materijalizuje njihove snove, niti će magičnim štapom da ispuni naše vizije kako Rezulcuija 1244 SB UN treba da bude implementirana, ili Ustav na celoj teritoriji.



"Jasno je da je potreban kompromis", ponovio je Đurić.Naveo je i da je na početku dijaloga postignut dogovor da se svi sporovi rešavaju za pregovaračkim stolom, ali da ono što se dešava sada nije u tom duhu. Niko, napominje, ne želi podele duz etničke linije, ali podseća da je jednostrano proglašena nezavisnost 2008. godine bila etnička podela.



"Srbija je multietničko društvo. Ali ono što se desilo 2008. godine je bila podela etnička, i duž etničkih granica, jednostrano proglašena nezavisnost na osnovu većine Albanaca", kaže Đurić.



Poslanik u kosovskoj skupštini Iljir Deda rekao je da, ako želimo mir, moramo da zaboravimo na to da jedna strana gubi sve, a druga dobija sve, već obe strane treba da dobiju.Njegov stav je da moramo da imamo predvidive odnose u svim oblastima, kao i da svi građani treba da se osećaju jednaki, kako Srbi na Kosovu, tako i Albanci u Preševskoj dolini.



Deda je protiv promene granica i smatra da bi etničko crtanje granica vodilo, kao u novijoj prošlosti, ka ubijenima i raseljenih.“Nikada to ne bih prihvatio, a na Kosovu 80 odsto ljudi misli kao i ja”, uveren je Deda.



Kako je rekao, Kosovo i Srbija mogu da budu bolja mesta, ako imaju hrabre lidere, a to znači da oni moraju otvorenije da govore, umesto da recikliraju govor prošlosti.Dodao je da i ako želimo da u EU imamo francusko-nemački model, ne idemo ka tome, jer smo zaglavljeni u prošlsti.



“Pitanje danas treba da bude šta je Kosovo radilo sedam godina u Briselu. Nismo tamo gde treba da budemo posle sedam godina pregovora”, rekao je Deda.



Đruić, međutim, smatra da smo u poslednjih sedam godina u Briselu pokušali da sačuvamo mir, i da smo u tome bili uspešni i da to ne treba potceniti.“Nije bilo lepo ići tamo i razgovarati o pitanjima o kojima imamo dirketno suprotstavljene stavove. Ali znali smo zašto to radimo, za budućnost naših naroda”, rekao je Đurić.Politički analitičar Agon Malići smatra da će izostanak sveobuhvatnog rešenja negativno uticati na demokratske procese u istčnoj Evropi.



“Strahujem kuda nas to vodi. Kratkoročno, postoji rizik u narednim godinama, ako se rešenje želi silom nametnuti u pregovorima”, rekao je Malići.Naveo je da status kvo na Kosovu nikada nije bio održiv, te da je u prošlosti došlo do “nasilne erupcije mirnog otpora”.



“Stats kvo bi mogao voditi da dođemo do neke tačke eskalacije. U prethodnom periodu imali smo na severu opasne situacije. Strahujem da idućih godina može doći do više takvih situacija”, naveo je Malići.Poslanica Gordana Čomić smatra da se mora ukloniti etiketiranje, jer , kako kaže, samo stavljamo imena na neke procese, pa se tako u Srbiji Kosovo naziva takozvano Kosovo, a nikoga ne zanima šat će sa njim bti.



“Ne razmenjujemo planove za budućost. Dijalog koji se odvija od 2010. mi smo ga obeležili „neželjenim procesom“. Ne želimo, ali velike sile nas teraju. A kada jednom stavite pečat neželjenog ne možete očekivati da proces izgradnje mira napreduje. Moj je predlog da se uklone svi pečati i da se iskreno govori kako ljudi žive”, rekla je Čomić.Ako Srbi i Albanci žele da žive zajedno, ne mogu da etiketiraju jedni druge.



Upitani za predviđanja za narednu godinu, učesnici panela takođe su imali oprečna mišljenja, ali je preovladala zabrinutost zbog situacije u kojoj bi se EU mogla naći posle izbora za Evropski parlament.



Đurić smatra da ćemo 2019. godine imati novu Evropu i novi balans moći u Briselu u mnogim aspektima.



“Ne mogu predvideti u kom pravcu, ali to govori da treba da iskoristmo vreme do sredine iduće godine da pokušmao da implementiramo dogovore iz dijaloga i pokušamo da nađemo rešenje”, rekao je Đurić i izrazio uverenje da ćemo i dalje imati mir.



Deda je prognozirao da će Kosovo sigurno imati nove izbore i novu vladu i dodao da će EU i SAD morati da popune vacuum koji će nastati do formiranja nove EK i njenog upoznavanja sa situacijom.



Čomić smatra da ćemo videti još više onoga što smo i do sada mogli da vidimo , ali da bi ona želela da vidi više odgovornosti.Malići strahuje da će na Kosovu doći do većeg broja incidenata, koje smo već videli oe godine u pokušaju da se stvori nova realnost na terenu.



“Do sada su prošli bez eskalacije, ali možda neće tako biti ubuduće” rekao je Malići.





Šter: Žalim što je u igri promena granica, da je bilo 2006...



Nemačka je protiv promene granica duž etničkih linija jer, prema analiziama Berlina, to ne vodi ka rešenju, već u ćorsokak iz kojeg više neće biti moguće ponovo pokrenuti dijalog Beograda i Prištine, rekla je danas na Beogradskom bezbednosnom forumu šefica Odeljenja za jugoistočnu Evropu Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Sabine Šter.



Šter je rekla da je Nemačku zabrinula izjava direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića da treba rešavati suštinske probleme, a to su status i teritorija, jer, kaže, njena je uverena da to ne vodi ka održivoj soluciji.Ukazala je da treba rešiti najpre pitanja koja su na stolu, a koja nisu rešena, te konstatovala da se nije mnogo napredovalo u dijalogu proteklih meseci.



Pokušaj transformacije KBS u vojsku Kosova za nju nije neočekivan, jer, kako kaže, bez toga se dovodi u pitanje državnost Kosova."Promene granica na Balkanu duž etničkih linija pokazale su se kao opasne i su suprotsnoti su s bezbednošsću i regiona, ali i Evrope", primetila je.



Komentarišući govor predsednika Austrije Aleksandera van der Belena na Forumu, koji je pomenuo Južni Tirol kao dobro rešenje, Šter je primetila da istovremeno iz Beča stižu zahtevi političara da se uvede dvojno državljanstvo za austrijsku manjinu u tom delu Itaije. 



Berlin je i na to reagovao, navela je Šter i dodala da je i sama priča o promeni granica imala negativne efekte na Balkanu."Žalim što se ide tim putem. Da smo o ovome razgovarali 2006. bilo bi u redu, ali sada 2018. mislim da treba da živimo sa stanjem na terenu", poručila je. 



Đurić je uzvratio da, ako pitanje teritorije nije srž nerešenih problema, zbog čega je onda 2008. tako veliki deo međunarodne zajednice stao iza ideje promene granice uzimajući određenu teritoriju od Srbije.



"Ako je danas 2018. gde navodno nije reč o teritoriji, očigledno da je odluka iz 2008. promenjena, jer je tada sve bilo vezano za našu teritoriju, a tada smo bili članica UN u priznatim granicama, imali smo demokratsku državu, bili smo članica Saveta Evrope, OEBS, i imali smo prozapadnu vladu", objasnio je.



Đurić je kazao da je želja Beograda da se fokus usmeri na ono što je moguće kao rešenje, dodajući da je na panelu danas čuo da Albanci ne žele da im neko uzima teritorije, ali je poručio da to neće ni Srbi. "Što ne želite za vas, ne želite ni drugima", poručio je i ponovio da treba naći kompromisno rešenje.



Politički analitičar Agon Malići upozorio je da ako uskoro ne dođe do rešenja preti da se situacija "zaglavi" i da zbog toga treba razmatrati sva rešenja.



"Treba videti koji je veći rizik, jer je zamrznuti konflikt možda gore stanje. Znam da strah od teritorijalnih pitanja može imati negativne efekte u regionu, ali ako budemo odlagali rešenje zbog tog strana preti pasnost da ne znamo kuća će nas to voditi", naglasio je.



Šter je još pomenula da postoji jasna evropska perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, naglasivši da Beograd i Priština moraju rešiti svoje međusobne nesuglasice pre prijema u članstvo.

Skot: Optimističan sam kuda ide region ZB

Američki ambasador Kajl Skot izjavio je da je optimističan kada je reč o pravcu kojim region Zapadnog Balkana ide, da SAD snažno podržavaju proširenje EU na region, a da teški koraci u reformama zahtevaju više hrabrosti i opredeljenosti lidera, ali i građana.    

SAD su poslednje dve decenije konzistentne, od pada Miloševića, insistirajući u regionu na pomirenju - i to da se države pomire sa svojom istorijom, ali sa svojim susedima i da krenu dalje u građenje budućnosti sa jakim privrednim rastom i jakom demokratijom koja bi bila zasnovana na vladavini prava i ojačana slobodom medija, rekao je on.

Ključni element toga, lajtmotiv procesa reformi jeste pridruživanje EU.

SAD su, kaže on, pomagale region i na rečima i na delima.

U poslednjih 17 godina samo Srbiji smo dali pomoć od milijardu dolara i to pre svega kao podrška tim pravcima razvoja“, kazao je Skot.

Dodao je da se nijedan korak u reformama ne može nametnuti spolja, već da treba da ih prihvate i sprovedu lideri, ali da ih prihvate i građani koji to treba da žele više nego neko spolja.

Kako kaže, ima zastoja u tom procesu jer su to sve teška pitanja i zahtevaju više hrabrosti i opredeljenosti lidera ali i građana da to podrže.

Ipak, ja sam optimističan kad je reč o tome kuda region ide, kaže Skot.

Takođe kaže da su SAD oduvek bile „fan“ proširenja EU, pa i na ovaj region, jer je EU najmoćnija sila za spovođenje mirne tranzicije.

Neke frustracije koje postoje ovde u Srbiji, ali i u drugim zemljama regiona, se odnose na to da je proces previše dug, komplikovan, da su zahtevi veći nego što su bili prema drugim zemljama, rekao je američki ambasador.

On , međutim, ističe da se u tom procesu ispunjavanja zahteva iz Akija (Aki kominiter) društvo menja na bolje i to važi i za Srbiju.

Skot je na pitanje da li SAD podržavaju ideju o razgraničenju, za razliku od Nemačke, i da li vide rizike u tome od otvaranja Pandorine kutije, rekao da su SAD za svaki sporazum između Beograda i Prištine - sveobuhvatan, koji može da bude primenjen i za koje lideri veruju da bi mogli da dobiju podršku naroda.

Mi kažemo: dajemo vam prostor a na vama je da razradite to. Ne crtamo crvene linije - ovo može, ovo ne, ali smo jasno rekli obema stranama da od SAD nema blanko čeka. Želimo da vidimo šta mogu da postignu i da li to možemo da podržimo, rekao je on.

Status kvo takođe ima rizike, ne samo kao zamrznuti konflikt, već i zbog intencija koje bi vodile nestabilnosti u regionu, kaže on.

Razumem one koji govore o Pandorinoj kutiji ali sada nije `99 godina. Čekamo da predlože sporazum, ali teško bi bilo zamisliti da - ako bi postigli dogovor s kojim mogu da žive - da mi kažemo da je to neprihvatljivo, kaže Skot.