Vreme za vakcinu protiv gripa

Tender je, kao i ranijih godina, dobio Institut za imunologiju i virusologiju “Torlak” koji je zadužen da cepiva isporuči svim zdravstvenim ustanovama do 15. oktobra. Veći deo isporuke već je u domoviza zdravlja, bolnicama i apotekama, a besplatno ih mogu dobiti najugroženije kategorije stanovništva. Besplatnu vakcinu i ove godine dobiće sve osobe koje žive u centrima za negu starijih lica i osobe koje ih neguju, zdravstveni radnici koji su u stalnom kontaktu sa bolesnicima, svi stariji od 65 godina, plućni, srčani, bubrežni i endokrinološki hronični bolesnici, zaposleni u vojsci i policiji.

Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, predviđena je obavezna imunizacija osoba koje su u posebnom (povećanom) riziku od teških formi bolesti, komplikacija i smrtnog ishoda. Ove kategorije čine trudnice i svi stariji od šest meseci života s hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu), hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju), metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost), bubrežnom disfunkcijom, hemoglobinopatijom, hroničnim neurološkim poremećajima, imunosupresijom (uključujući osobe s HIV/AIDS), funkcionalnom ili anatomskom asplenijom, i primaoci transplantata.

Vakcinacija protiv gripa veoma je važna, pogotovo za hronične bolesnike, jer je njena efikasnost više od 80 odsto. Takođe, epidemiolozi Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” kažu da ne postoji nijedan razlog da se trudnice ne vakcinišu. Naime, vakcina se preporučuje od 14. nedelje trudnoće, posebno onim trudnicama kojima će treći semestar biti u vreme očekivane epidemije, a to je kod nas najčešće februar i mart. Oktobar i novembar meseci su u kojima bi trebalo da se primi vakcina, da bi se stvorio imunitet. Pojava gripa, pa i njegova epidemija, očekuju se krajem decembra i u januaru.

Ostali građani, koji ne pripadaju rizičnim kategorijama, ukoliko žele mogu da se vakcinišu, ali cepivo moraju da plate, odnosno da ga kupe u apoteci ili u nekom od zavoda za javno zdravlje.

Ove godine kupljeno je 636 doza vakcina protiv gripa manje nego lane, što ne treba da čudi pošto je mali procenat ljudi koji se odlučuju na vakcinaciju. Institut „Torlak“ distribuira vakcinu „vaksigrip“, proizvođača Sanofi Paster“. Pojedinačna doza bez PDV-a košta 418,90 dinara, a koliko će koštati građane koji mogu da ih kupe u privatnim apotekama, zavisi od apotekara.

Prošle godine nabavljeno je 242.256 vakcina, a jedna doza je koštala 543,14 dinara, što je s PDV ukupno oko 145 miliona dinara za ceo kontingent.

Odluku o broju vakcina svake godine donosi “Batut”, koji pravi plan na osnovu utrošenih vakcina prethodnih godina. U skladu s preporukama Svetske zdravstvene organizacije, a na osnovu dominantnih tipova virusa gripa registrovanih u cirkulaciji u prethodnoj sezoni na teritoriji severne hemisfere, za koje se očekuje da mogu da budu deo epidemije, naručena je trovalentna vakcina koja sadrži A/Michigan/45/2015 (H1N1)pdm09-like virus, A/Singapore/INFIMX-16-0019/2016 (H3N2)-like virus i B/Colorado/06/2017-like virus (B/Victoria/2/87 lineage).

Singapurski i kolorado virusi bili su posebno virulentni prošle sezone, odnoseći, samo u Australiji, 741 život. Virus gripa nekako nas je prošle godine zaobišao, te nije zabeleženo veliko oboljevanje niti smrtnost. Ove godine, prema izveštaju Ministarstva zdravlja Australije, dominantni virus je Mičigen, sa blažom kliničkom slikom i malim brojem teško obolelih i preminulih. U Australiji sezona gripa traje od maja do oktobra, i ova zemlja dobar je indikator za viruse gripa koji će vladati Evropom u našoj sezoni gripa. Ipak, epidemiolozi savetuju naročito osetljive grupe stanovništva, da ne ignorišu potencijalnu opasnost i da se vakcinišu na vreme. Prema epidemiološkim indikacijama, vakcinacija se sprovodi kod osoba smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima; kod dece, omladine, starih, kao i zaposlenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama, kao i kod zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.

Iako je najefikasnija mera zaštite od najmasovnijeg sezonskog oboljenja vakcinacija, ona kod nas, prema rečima epidemiologa, nije dovoljno prihvaćena pa se ne vakcinišu ni svi za koje se obezbeđuje vakcina o trošku zdravstvenog osiguranja.

Godišnje se na severnoj hemisferi virusom gripa inficira više od 100 miliona ljudi, tri do pet miliona oboli od teške forme bolesti, a 250-500 hiljada obolelih umre od komplikacija bolesti.

I. V.