Време за вакцину против грипа

Тендер је, као и ранијих година, добио Институт за имунологију и вирусологију “Торлак” који је задужен да цепива испоручи свим здравственим установама до 15. октобра. Већи део испоруке већ је у домовиза здравља, болницама и апотекама, а бесплатно их могу добити најугроженије категорије становништва. Бесплатну вакцину и ове године добиће све особе које живе у центрима за негу старијих лица и особе које их негују, здравствени радници који су у сталном контакту са болесницима, сви старији од 65 година, плућни, срчани, бубрежни и ендокринолошки хронични болесници, запослени у војсци и полицији.

Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, предвиђена је обавезна имунизација особа које су у посебном (повећаном) ризику од тешких форми болести, компликација и смртног исхода. Ове категорије чине труднице и сви старији од шест месеци живота с хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију), метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност), бубрежном дисфункцијом, хемоглобинопатијом, хроничним неуролошким поремећајима, имуносупресијом (укључујући особе с ХИВ/АИДС), функционалном или анатомском аспленијом, и примаоци трансплантата.

Вакцинација против грипа веома је важна, поготово за хроничне болеснике, јер је њена ефикасност више од 80 одсто. Такође, епидемиолози Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” кажу да не постоји ниједан разлог да се труднице не вакцинишу. Наиме, вакцина се препоручује од 14. недеље трудноће, посебно оним трудницама којима ће трећи семестар бити у време очекиване епидемије, а то је код нас најчешће фебруар и март. Октобар и новембар месеци су у којима би требало да се прими вакцина, да би се створио имунитет. Појава грипа, па и његова епидемија, очекују се крајем децембра и у јануару.

Остали грађани, који не припадају ризичним категоријама, уколико желе могу да се вакцинишу, али цепиво морају да плате, односно да га купе у апотеци или у неком од завода за јавно здравље.

Ове године купљено је 636 доза вакцина против грипа мање него лане, што не треба да чуди пошто је мали проценат људи који се одлучују на вакцинацију. Институт „Торлак“ дистрибуира вакцину „ваксигрип“, произвођача Санофи Пастер“. Појединачна доза без ПДВ-а кошта 418,90 динара, а колико ће коштати грађане који могу да их купе у приватним апотекама, зависи од апотекара.

Прошле године набављено је 242.256 вакцина, а једна доза је коштала 543,14 динара, што је с ПДВ укупно око 145 милиона динара за цео контингент.

Одлуку о броју вакцина сваке године доноси “Батут”, који прави план на основу утрошених вакцина prеthodnih година. У складу с препорукама Светске здравствене организације, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у prеthodnoj сезони на територији северне хемисфере, за које се очекује да могу да буду део епидемије, наручена је тровалентна вакцина која садржи A/Michigan/45/2015 (Х1Н1)пдм09-лике вирус, A/Singapore/INFIMX-16-0019/2016 (Х3Н2)-лике вирус и Б/Цолорадо/06/2017-лике вирус (Б/Вицториа/2/87 линеаге).

Сингапурски и колорадо вируси били су посебно вирулентни прошле сезоне, односећи, само у Аустралији, 741 живот. Вирус грипа некако нас је прошле године заобишао, те није забележено велико обољевање нити смртност. Ове године, према извештају Министарства здравља Аустралије, доминантни вирус је Мичиген, са блажом клиничком сликом и малим бројем тешко оболелих и преминулих. У Аустралији сезона грипа траје од маја до октобра, и ова земља добар је индикатор за вирусе грипа који ће владати Европом у нашој сезони грипа. Ипак, епидемиолози саветују нарочито осетљиве групе становништва, да не игноришу потенцијалну опасност и да се вакцинишу на време. Према епидемиолошким индикацијама, вакцинација се спроводи код особа смештених и запослених у геронтолошким центрима; код деце, омладине, старих, као и запослених у социјално-здравственим установама, као и код запослених у здравственим установама.

Иако је најефикаснија мера заштите од најмасовнијег сезонског обољења вакцинација, она код нас, према речима епидемиолога, није довољно прихваћена па се не вакцинишу ни сви за које се обезбеђује вакцина о трошку здравственог осигурања.

Годишње се на северној хемисфери вирусом грипа инфицира више од 100 милиона људи, три до пет милиона оболи од тешке форме болести, а 250-500 хиљада оболелих умре од компликација болести.

И. В.