Dramska premijera u SNP-u: Put oko sveta za 60 sekundi

U pitanju je praizvedba predstave, rađene po noveli književnika Vladimira Arsenijevića. Pomalo neobično je to što se u ovoj noveli prati 25 priča koje se događaju u 60 sekundi, u istom trenutku, na raznim, udaljenim mestima na planeti, što već samo po sebi postavlja veliki zadatak pred dramaturga i reditelja.

Objašnjavajući motive kojima je vođen u pisanju ove novele, Vladimir Arsenijević je juče na konferenciji za novinare rekao da je, nakon tema iz devedesetih godina 20. veka kod nas, o čemu je govorila i predstava “U potpalublju”, rađena po njegovom romanu, počelo da ga interesuje šta se dešava unutar ljudske vrste. Kao ideja se Arsenijeviću izdvojilo to da mi neprestano proizvodimo šum, u toj raznolikosti, u kojoj se u istom trenutku na raznim mestima na planeti događaju razne stvari, nekome kod nas, ili na Barbadosu, Indoneziji, Argentini...

To brujanje planete koje proizvodi ljudska vrsta, za mene je bilo jako književno interesantno. Onda sam pomislio da napravim priču koja će se dešavati unutar jednog istog minuta, ali unutar 24 vremenske zone, gde ću moći taj šum da obeležim. Da se ne bih ponašao kao neki pisac demijurg, i dramatizovao te odnose, pravio neke lažne veze gde ih nema, ja sam naprosto te 24, plus jednu priču, napisao tako da se odvijaju nezavisno jedna od druge, napomenuo je Vladimir Arsenijević.

Mia Knežević, kojoj je ovo treća režija u SNP -u, nakon predstava “Nebeski odred” i “Požar. Launy / Kontrast ili Tamo gde smo ostali”, pomenula je da je smatrala da je baš izazovno to postaviti u pozorištu.

Na neki suštinski način to zapravo i pripada pozorištu, jer ima potencijal, budući da možemo da gledamo kako se te priče paralelno odvijaju pred našim očima. Ta istovremenost je dosta pozorišna i to me je i vodilo sve vreme, da to pripada apsolutno sceni. Ispostavilo se i da je proces rada otvorio neke veze, koje su počele da funkcionišu baš u interakciji među glumcima, i da se te priče na nekim asocijativnim planovima još povezuju, izuzev onoga što je postavljeno u samoj dramatizaciji, ukazala je Mia Knežević.   

Zatičemo ljude u toj maloj vremenskoj jedinici koji pokušavaju nekako svoj život da posade, kako navodi Mia Knežević, ili su ga posadili pa preispituju zbog čega je taj život, baš na tom mestu i u tom trenutku, sada  takav kakav je. Jeste to i priča o stalnoj migraciji, dodala je rediteljka, jer je to dominantno kao tema i motiv, zato što se retko ko od ljudi u ovim pričama nalazi na mestu na kojem je rođen. Zbog toga ovo jeste i priča o sadašnjem trenutku u svetu, ističe Mia Knežević, podsećajući da je Arsenijević napisao da se događa 2010.

I rediteljki, i dramaturgu Đorđu Petroviću je, kako je rekao, nakon pročitanih 25 priča, prvi na pameti bio oksimoron “Zajedno sami”.

Postoji usamljenost, bilo ko gde da emigrira i bilo gde da putuje, u potrazi za odgovorima na pitanja: Gde sam ja? Ko sam ja? Šta radim ovde? Zašto se meni ovo dešava? Svaki od tih lica nosi određenu usamljenost. U današnjem svetu indivudualizma, posmatrati čovečanstvo, jednog čoveka u jednom minutu, preko čitave planete, pokušati da se sasluša kakvi bi bili njihovi odgovori na sliča pitanja, bio je izvanredan izazov, u tom pokušaju da se to izvede, napomenuo je Đorđe Petrović.

U ulogama su: Sanja Ristić, Krajnov, Milica Trifunović, Draginja Voganjac, Jovana Mišković, Alisa Lacko, Peđa Marjanović, Radoslav Milenković, Dušan Vukašinović, Marko Savković, Aljoša Đidić i Jugoslav Krajnov.

Kostimograf je Senka Ranosavljević, scenograf je Miljena Vučković, a koreograf je Andrea Kulešević.

Mladi glumac Aljoša Đidić je, iznoseći utiske, kao ostali učesnici, o radu na ovoj predstavi, rekao da mu se čini kao da su planetu stavili na neke aparate, i da joj proveravaju puls, kako diše, kako se kreće, i kako funkcionišu najbitniji organi, a to su ljudi.

N.P-j.