okoTVoko: Vaše pravo da znate gde su rode
I bi derbi. I sjatilo se ispred televizora, monitora, pametnih telefona i repato i kuso, sve u nadi da će baš njihov tim sa stadiona na kraju otići uzdignutih glava.
Oni srećniji, utakmicu nedelje, meseca, godine, decenije i veka pratili su zahvaljujući ranije potpisanom IPTV ugovoru s Telekomom Srbije, oni drugi, a njih je većina, oslanjali su se na komšije iz prvog dela rečenice, kafiće, kladionice i strimove uživo.
I tako, danima se već raspreda priča o tome da li je čuvenog gola bilo ili je plod opšte mašte, izvlače se zamrznuti kadrovi spornog trenutka, vadi trougao zaostao sa davnih časova trigonometrije, analizira parabola putanje kosog hica i usput podbada protivnička ekipa. I svi su već zaboravili činjenicu da već nekoliko godina omiljene im derbije nema ko da prenosi. Dobro, ima, samo je gledanje otežano. To jest, nemoguće.
Stara, dobro poznata priča: Javni servis Srbije ko zna koju godinu zaredom ignoriše želje svojih gledalaca i finansijera za prenosima utakmica nacionalnog prvenstva u najgledanijem, kad već nije i najuspešnijem sportu. Od domaćeg fudbala na Radio televiziji Srbije nema ništa, baš kao što toga nema ni u košarci, odbojci, rukometu, plivanju, džudou, atletici, veslanju, vaterpolu, biciklizmu... slobodno dopišite niz.
Javni servis Srbije tako je ponovo pokazao da ima istančan osećaj za glupost, propustivši jedinu šansu da iskoristi poslednje ostatke naše zainteresovanosti za posrnuli domaći fudbal. Ne pomažu ni izgovori o nedostatku novca jer čisto sumnjam da bi paket nacionalnih prava za emitovanje prvenstva koštalo mnogo, naročito kada se u obzir uzme kvalitet pokazanog. Još gore zvuči podatak da ta ista prava već nekoliko godina drži Telekomova TV Arena. Gore, jer Telekom je državna firma, pa nije lako progutati činjenicu da gledaoci koji su vlasnici firme moraju da plate program koji ta firma pravi sa drugom firmom čija je ona vlasnik.
No, ovo nije prvi put da analiziramo učinak Javnog servisa Srbije koji i dalje propušta da odgovori na zahteve iznete u dozvoli za nacionalnu frekvenciju, po kojima bi morao da obrati pažnju ne samo na promociju domaćeg sporta, već i na dečji, obrazovni, umetnički, naučni i verski program. I to bez izgovaranja na komercijalne emitere jer oni posluju, ili bi trebalo, po nekim drugim pravilima.
U međuvremenu, Sport klub je prepoznao šansu u popunjavanju jednog od svojih deset kanala prenosima manje popularnih sportova, što je, uz prenose međunarodnih takmičenja na kojima učestvuje i naša reprezentacija, potez koji pogađa tačno u metu. Tako smo odbojku gledali upravo tamo, po modli s početka ove priče: srećnici na TV-u, vispreni u kafani, mudri s internet strima.
A šta ste dobili vi sa set top boksovima, bez Arene sporta i Sport kluba? Vaše pravo da znate - gde su rode.
Ivana Vujanov