okoTVoko: Debljina buđelara kroz veličinu Idiotarijuma

Medija dejli, specijalizovani portal za medije na području Jugoistočne Evrope, analizirao je prihode dvadeset najvećih komercijalnih televizijskih kuća u 2017, a na listi se našlo osam srpskih TV kuća, četiri iz Hrvatske, četiri iz Bosne i Hercegovine, tri iz Slovenije i jedna iz Makedonije. Na spisku nema nijedne TV kuće iz Crne Gore.

Kako pokazuju podaci, najveći prihod ostvarila je slovenačka Pro plus, koja emituje kanale Pop TV i Kanal A, a buđelar im je deblji za 61,9 miliona evra, koliko je otprilike košta prelazak sa besplatnog na pej TV sistem, čime je Pro plus postao najveći pej TV kanal na području Jugoistočne Evrope. Osim toga, kažu analitičari, dobar deo prihoda ostvaren je zahvaljujući povećanju cene pretplate, ali sve to ne bi bilo moguće bez velike gledanosti, te se zaista radi o realnim, a ne friziranim rezultatima.

Na drugom mestu našla se hrvatska Nova TV, sa 52,5 miliona evra prihoda, čime je za jedno mesto pretekla Pink, kome je do prošle godine tužno duvala u leđa. Ipak, najveće iznenađenje je pad Pinka, koji je za godinu dana pao sa prvog na treće mesto. Naime, godinu dana ranije Pink je sa 57.9 miliona evra prihoda bio suvereni vladar ove liste, da bi samo godinu dana kasnije osvojio bednu bronzu, beležeći pad prihoda od neverovatnih 5,5 miliona evra.

Od srpskih televizija, na petom mestu našla se TV Prva, sa 29 miliona evra prihoda, što je u odnosu na godinu dana ranije porast od tri i po miliona evra. Neznatan porast prihoda beleži i B92 na četvrtom mestu, kao i Hepi TV na 11, sa skoro 6,5 miliona evra. Samo par hiljada evra manje ima televizija Kopernikus, koja beleži dvostruki porast prihoda za godinu dana, skočivši sa tri miliona evra na 6.486.397 evra, da budemo sasvim precizni.

Pokazalo se tako da bezrazložno širenje ponude i najavljivanje stotine kanala koji će ispuniti balkansko nebo nije dobra preporuka za oglašivače. Naravno, održavanje pedeset Pinkovih programa, čak i kada ih rade uz pomoć jednog operatera i jednog kompjutera, košta ogroman novac, a ne donosi skoro nikakvu gledanost, što pokazuje i prodaja bosanske i crnogorske verzije arhikonkurentima iz Junajted grupe. Teško da će u ovoj situaciji pomoći gradnja zadružnog Idiotarijuma jer ciljna grupa kojoj se rijaliti programi obraćaju odavno nije solventno interesantna za oglašivače. Oni sve više beže na specijalnizovane sportske, zabavne i muzičke kanale, baš kao i njihovi zahtevni mladi potrošači.

Sledeći put kad neka od domaćih televizija počne da se hvali najvećom gledanošću od Velikog praska i postanka svemira, setite se ove priče. Kliktači daljinskog upravljača za medijski posao, naročito ovaj komercijalan, vredni su samo onoliko koliko su zanimljivi za oglašivače. A njih je, bar kad su naše televizije u pitanju, na ovim kanalima sve manje. Dosadilo im. Hoće li i nama jednog dana?

Ivana Vujanov