Za oko 100.000 paušalaca najskuplja je neizvesnost

Akcija je imala za cilj unapređenje sistema paušalnog oprezivanja kroz javno-privatni dijalog. Tokom septembra održani su brojni sastanci sa zainteresovanima u svim većim gradovima u Srbiji, a ovih dana imamo i prve rezultate kampanje. Taj sistem naplate poreza trebalo bi da bude transparentniji. Do kraja ove semice očekuje se formiranje radne grupe koja će raditi na reformi sistema paušalnog oporezivanje. Od 2020. godine trebalo bi da kod nas zaživi automatizacija u naplati tog poreza.

Paušalni obveznici su oni koji ne vode poslovne knjige već poreze i doprinose vezane za socijalno osiguranje plaćaju prema rešenju Poreske uprave. Rešenje o paušalnom oprezivanju PU donosi godišnje, a obaveze se izmiruju u jednakim ratama svakog meseca. Pravo na takav način oporezivanja imaju preduzetnici čiji godišnji promet ne prelazi 6.000.000 dinara. Tu sada spadaju frizeri, advokati, taksisti, deo IT sektora..., a ima ih više od 100.000. Za ogromnu većinu onih koji ispunjavaju taj uslov paušalno oprezivanje je logičan izbor jer je jedinstveno. Međutim, ono što na prvi pogled izgleda jako lako, kod nas se obično zakomplikuje.

Problemi s doprinosima

Paušalni obveznici žale se na probleme kod uplate doprinosa za zdravstveno, odnosno penziono osiguranje. Smatraju da je administrativni posutpak koji prati tu obavezu preobiman. Zato mnogi od njih, ako ne urade svu propisanu proceduru, ostaju bez zdravstvenog osiguranja iako su redovno ispunjavali sve obaveze. Plaćanje elektronskim putem trebalo bi da pomogne da se taj problem reši, odnosno da se obaveze izmiruju automatski ptem aplikacije, bez obilaska bar dva šaltera. 

Tokom Meseca paušalaca najviše obveznika se žalilo na to da praktično „žive u neizvesnosti”. Rešenja kojima se određuju obaveze za paušalno oporezivanje i doprinose kasne mesecima. Obveznici ne samo da ne znaju koje su im obaveze već zbog toga gube pravo na zdravstveno i penziono osiguranje. Ne mogu da dobiju ni uverenje da su izmirili poreske obaveze, što je dokument koji banke obavezno traže kod podizanja kredita, tako da trpi i samo poslovanje.

„Kroz dijalog koji smo vodili prethodni mesec saznali smo da rešenja nisu problem samo za preduzetnike već i za poreske inspektore“, kaže Jelena Bojović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

„Godišnje treba da se donese 300.000 rešenja. Poreska uprava ta rešenja donosi na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku o prosečnoj zaradi za prethodnu godinu. Ti podaci stižu u februaru, tako da rešenja već u startu kasne tri meseca.“

Tokom rasprave, preduzetnici su se žalili i na nepreciznost kod donošenja rešenja i na preveliku subjektivnost poreskih inspektora. Događa se da preduzetnici iz iste ili slične branše i s istog tržišta dobiju potpuno različita rešenja o visini sume koju treba da uplate. Rešenje je promena pravnog okvira i automatizacija sistema paušalnog oprezivanja.

„Očekujemo da će se od početka 2020. rešenja dobijati putem mobilne aplikcije te da ćemo od tada putem mobilnog telefona moći da plaćamo poreske obaveze“, kaže Jelena Bojović.

Taj novi način znatno će olkašati rad i Poreskoj upravi, po rečima Danijele Jakovljević iz tog tela.

„Svi koji planiraju da registruju samostalnu delatnost, moći će  samo da ubace osnovne podatke u softver i da saznaju iznose budućih troškova“, kaže ona.

„Tako će i pre nego što se zvanično registruju moći da znaju kakve poreske troškove mogu očekivati i, samim tim, da odluče da li da pokrenu biznis ili ne.“        

D. Vujošević