Paušalci traže manje poreze i veću efikasnost
Razvoj malog i srednjeg biznisa kod nas je tema koja na poslovnim skupovima uvek dobija podršku za razvoj. Međutim, čim se odmaknemo od okruglih stolova, onda stvari postaju znatno drugačije...
Dobar deo preduzetnika spada u paušalne poreske obveznike. U Srbiji ih ima 116.000, a od toga je bar polovina u Vojvodini. I, često se žale na način na koji im se porez razrezuje.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED je u saradnji sa Vladom Srbije, a uz podršku USAID, pokrenua akciju ”Mesec paušalaca”. Osnovna ideja je da se ova oblast, koja se kod nas gotovo i nije menjala 30 godina, modernizuje, a da se osnove za to dobiju tokom septembra. S tim da su promene neophodne slažu se i poreznici i paušalni obvzenici. U toj grupi su skoro svi servisi, advokati, razne radionice, taksisti, frizerski, kozmetički i krojačni saloni, i oni listom traže da se tačnije odredi ko može da bude paušalni obveznik, da se tačno zna kolike su im poreske obaveze te da se administriranje kod plaćanja ovog poreza smanji. Sada se ove obaveze kreću od 15.000, do 50.000 dinara mesečno. (Paušalni obvzenici ne mogu biti oni koji ostvaruju godišnji prihod veći od šest miliona dinara.)
Problemi paušalnih obveznika počinju već na početku poslovanja. U trenutku kada svoju delatost registruju u Agenciji za privredne registre ni ne znaju da li će moći porez da plaćaju paušalno ili, kako se to kaže, po prihodu na osnovu poslovnih knjiga. Preduzetnici traže da se njihov status određuje na osnovu šifre delatnosti, a ne prema zanimanju.
Naime, kolike će mu biti poreske obaveze paušalni poreski obveznik kod nas može samo da pretpostavi. Poreski službeniici imaju u ovoj oblasti prevelika ovlašćenja. Osnovica za obračun paušalnog poreza zavisi od prosečne plate u opštini u kojoj je biznis registrovan. Na tu sumu se zatim primenjuje koeficijent koji zavisi od devet kategorija, plus još sedam potkategorija. A pojedini od tih kriterijuma zavise od “procene” poreznika. Na primer, ambijent poslovanja može da bude polovina od osnovice. Zato se događa da preduzetnici dolaze u situaciju da za dve godine dobiju dva potpuno različita rešenja, jer je procena bila “drugačija”. Isto tako, i potpuno iste radnje u istoj opštini mogu plaćati različite suma za paušalni porez, i to poprilično različite.
Paušalni obvzenici žale se i na komplikovanu proceduru kod izmirivanja obaveza. Oni svoje obaveze izmiriju plaćanjem na četiri mesta, a sada traže da im se omogući da to izmiruju putem jedne uplatnice. Iz Poreske uprave Srbije najavljuju da već uveliko rade na novom softveru koji treba da pojednostavi procedure. Preduzetnici smatraju da treba ići ka rešenju u kome bi ključna bila aplikacija u koju bi oni ubacili podatke, a onda da im ona samo izbaci rešnje sa sumom. To bi odgovaralo i poreznicima jer oni svakog meseca moraju da izdaju 116.000 rešenja. Plaćanje poreza bi onda bilo brže i lakše. Brzina je obveznicima itekako važna jer u periodu od 2015. do 2017. zbog problema sa softevrom Poreska uprava nije uopšte izdavala rešenja. Obveznici su plaćali porez po starim rešenjima, a po savetu poreznika trebali su da iznose “samo malo uvećaju”. Kada su konačno stigla nova rešenja, sume su bile znatno više nego u starim rešnjima. Tako su se našli u situaciji da moraju ođednom da izmire nove, veće obaveze u kratkom roku i uz pretnju da će im se, ako to neučine, dodati još i zateznu kamatu.
Poreski stručnjak Đerđ Pap smatra da propise vezane za paušalno oporezivanje treba osavremeniti, a o tome šta očekuje od novina koje bi trebale da poboljšaju status paušalnih obveznika predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin kaže:
- Celu materiju bi sigurno trebalo osavremeniti. Ali plašim se da, kada dođu novine, ne bude još komplikovanije. Od kada je usvojen novi pravilnik i PDV koji se primenjuje od jula, imamo mnogo komplikovaniju administrativnu proceduru. Bojim se da tako ne prođu i paušalci dok im se bude “popravljao” položaj...
Dušanka Vujošević