Gde se kuva najbolji fiš-paprikaš
APATIN: Tokom cele godine Apatin ima tradicionalne manifestacije, ali kad je reč o turizmu, ovo mesto najviše računa na nautičare, rado ga posećuju lovci i ribolovci iz celog regiona, a očekuje se i veća poseta putnika na dvotočkašima.
Predsednik opštine Milan Škrbić kaže da su u oblasti turizma uradili dosta, između ostalog uredili plažu u rukavcu na Dunavu, i da je vrednost investicije bila pet miliona dinara. Uvedena je manifestacija „Dani jelena”, urađena turistička signalizacija. Takođe su uključeni u međunarodni projekat „Biciklistička staza Evropski Amazon”, ali najveći razvoj očekuju kada budu izgradili pristan za putničke brodove na Dunavu, koji je prošle godine razbio led i za šta je urađen projekat.
- Naše velike manifestacije su Ličko prelo, kao i Lička olimpijada, koja se ranije nazivala Lički višeboj, takmičenje u starim disciplinama na koje stižu ekipe iz celog regiona i oko pet hiljada posetilaca, a Apatinske ribarske večeri su najveća manifestacija sa tradicijom dugom 55 godina i odražavaju se u julu, kada se po ceo dan nešto odigrava, vezano za Dunav.
Najveća atrakcija je vožnja čamaca i alaski riblji paprikaš, koji je ipak, najčuveniji od svih od Bezdana do Bogojeva, veli Škrbić i dodaje da je tajna u jednostavnosti recepta: riba, paprika, so i luk, i obavezno kuvanje u kotliću, ne na plinu, već vatri. Predsedniku opštine treba verovati jer je i sam šampion u kuvanju riblje čorbe, kako u svom mestu, tako i na Novosadskom sajmu u Novom Sadu, Sajmu nautike u Beogradu, Pančevu.
Velika manifestacija je i Grožđebal u Sonti, sa prepoznatljivim šokačkim običajima i tradicijom dugom 65 godina. Sve manifestacije u opštini vezane su za turizam, privlače veliki broj posetilaca od kojih mnogi ostaju više dana. Prema rečima predsednika opštine, Apatin je prošle godine imao više od 60.000 prijavljenih noćenja.
Zaštićeno trnovo drvo
Zaštićeno trnovo drvo, koje se nalazi kod Osnovne škole „Žarko Zrenjanin”, doneto iz Jerusalima sa hodočašća 1795. godine, udario je grom 1996.godine, na svetog Iliju. Tada su hteli da ga potpuno iseku komunalci, koji su na sreću sprečeni, i drvo je posle nekoliko godina počelo opet da raste. Sada doseže oko 15 metara i važi za pravu atrakciju Apatina.
- Polako se stvari pomeraju na bolje. Završavamo i jedan film o turizmu, pola godine je rađeno snimanje, ima 6,5 sati materijala koji se trenutno montira. Film, koji će trajati oko 50 minuta, biće podeljen na četiri dela i to lov, ribolov, gastronomija i nacionalno bogatstvo, jer je Apatin višenacionalna sredina, imamo 20 nacionalnosti i raznih konfesija - kaže Škrbić i dodaje da ova stredina ima mnogo toga da ponudi. Apatin je 2011. godine slavio milenijum, odnosno hiljadu godina postojanja. Film koji će prikazati bogatu prošlost i savremenu ponudu biće gotov kroz mesec dana.
U Apatinu se pažnja posvećuje održavanju jevrejskog i švapskog groblja, pa kad dođu potomci nekadašnjih stanovnika, ne mogu da se načude koliko je sve uređeno, tvrdi predsednik opštine.
Etno-kuća „Margita” koja se nalazi u privatnom vlasništvu, nekada je pripadala Nemcima koji su se bavili proizvodnjom sirćeta i uživali veliko bogatstvo. Kuća je sačuvana u autentičnom stanju i otvara se na zahtev gostiju koji žele da je posete. Sve je sačuvano - haljine, dijademe, klavir, stari gramofon, nameštaj, staro kupatilo u kom se nekad ložilo da se zagreje voda, ali i štale, pa svako ko poseti kuću ostane zatečen koliko je sve dobro očuvano i šta se sve može tamo videti. Svaka soba ima i kaljavu peć. Kuća tek treba da se komercijalizuje, a česti gosti su potomci Podunavskih Švaba, jer niko nema tako sačuvanu kuću u Vojvodini.
Sa stanovišta verskog turizma veoma je značajna katolička crkva Uznesenja Marijinog, građena još 1798. godine, u kojoj se nalazi crna Madona, jedna od tri u svetu. Ovu crkvu u odnosu na ostale, ne samo u Srbiji, već i Evropi, izdvaja što ima kip crne Bogorodice sa crnim Bogomladencem u njenom naručju. Smatra se da je na taj način simbolično predstavljen težak rad Nemaca koji su došli u područje koje je bilo močvarno, ali su dobili besplatno zemlju i vremenom ga razvili. Apatin je bio centar županije, duplo industrijski jači od Sombora, sa 16 ciglana i više od 20 vodenica na Dunavu, koje su mlele žito. Ta apatinska cigla je izgradila dosta Apatina, nošena je u Novi Sad i Beograd, ali i Beč i Peštu, ali od dunavskih vodenica više nema traga, jer je poslednju razbio led šezdesetih godina.
M. Stakić
Projekat „Javni interes u Apatinu” realizovala je „Panonija media” uz podršku „Dnevnika”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.
