Где се кува најбољи фиш-паприкаш

Председник општине Милан Шкрбић каже да су у области туризма урадили доста, између осталог уредили плажу у рукавцу на Дунаву, и да је вредност инвестиције била пет милиона динара. Уведена је манифестација „Дани јелена”, урађена туристичка сигнализација. Такође су укључени у међународни пројекат „Бициклистичка стаза Европски Амазон”, али највећи развој очекују када буду изградили пристан за путничке бродове на Дунаву, који је прошле године разбио лед и за шта је урађен пројекат.

- Наше велике манифестације су Личко прело, као и Личка олимпијада, која се раније називала Лички вишебој, такмичење у старим дисциплинама на које стижу екипе из целог региона и око пет хиљада посетилаца, а Апатинске рибарске вечери су највећа манифестација са традицијом дугом 55 година и одражавају се у јулу, када се по цео дан нешто одиграва, везано за Дунав.

Највећа атракција је вожња чамаца и аласки рибљи паприкаш, који је ипак, најчувенији од свих од Бездана до Богојева, вели Шкрбић и додаје да је тајна у једноставности рецепта: риба, паприка, со и лук, и обавезно кување у котлићу, не на плину, већ ватри. Председнику општине треба веровати јер је и сам шампион у кувању рибље чорбе, како у свом месту, тако и на Новосадском сајму у Новом Саду, Сајму наутике у Београду, Панчеву.

Велика манифестација је и Грожђебал у Сонти, са препознатљивим шокачким обичајима и традицијом дугом 65 година. Све манифестације у општини везане су за туризам, привлаче велики број посетилаца од којих многи остају више дана. Према речима председника општине, Апатин је прошле године имао више од 60.000 пријављених ноћења.

Заштићено трново дрво

Заштићено трново дрво, које се налази код Основне школе „Жарко Зрењанин”, донето из Јерусалима са ходочашћа 1795. године, ударио је гром 1996.године, на светог Илију. Тада су хтели да га потпуно исеку комуналци, који су на срећу спречени, и дрво је после неколико година почело опет да расте. Сада досеже око 15 метара и важи за праву атракцију Апатина.

- Полако се ствари померају на боље. Завршавамо и један филм о туризму, пола године је рађено снимање, има 6,5 сати материјала који се тренутно монтира. Филм, који ће трајати око 50 минута, биће подељен на четири дела и то лов, риболов, гастрономија и национално богатство, јер је Апатин вишенационална средина, имамо 20 националности и разних конфесија - каже Шкрбић и додаје да ова стредина има много тога да понуди. Апатин је 2011. године славио миленијум, односно хиљаду година постојања. Филм који ће приказати богату прошлост и савремену понуду биће готов кроз месец дана.

У Апатину се пажња посвећује одржавању јеврејског и швапског гробља, па кад дођу потомци некадашњих становника, не могу да се начуде колико је све уређено, тврди председник општине.

Етно-кућа „Маргита” која се налази у приватном власништву, некада је припадала Немцима који су се бавили производњом сирћета и уживали велико богатство. Кућа је сачувана у аутентичном стању и отвара се на захтев гостију који желе да је посете. Све је сачувано - хаљине, дијадеме, клавир, стари грамофон, намештај, старо купатило у ком се некад ложило да се загреје вода, али и штале, па свако ко посети кућу остане затечен колико је све добро очувано и шта се све може тамо видети. Свака соба има и каљаву пећ. Кућа тек треба да се комерцијализује, а чести гости су потомци Подунавских Шваба, јер нико нема тако сачувану кућу у Војводини.

Са становишта верског туризма веома је значајна католичка црква Узнесења Маријиног, грађена још 1798. године, у којој се налази црна Мадона, једна од три у свету. Ову цркву у односу на остале, не само у Србији, већ и Европи, издваја што има кип црне Богородице са црним Богомладенцем у њеном наручју. Сматра се да је на тај начин симболично представљен тежак рад Немаца који су дошли у подручје које је било мочварно, али су добили бесплатно земљу и временом га развили. Апатин је био центар жупаније, дупло индустријски јачи од Сомбора, са 16 циглана и више од 20 воденица на Дунаву, које су млеле жито. Та апатинска цигла је изградила доста Апатина, ношена је у Нови Сад и Београд, али и Беч и Пешту, али од дунавских воденица више нема трага, јер је последњу разбио лед шездесетих година.

        М. Стакић

Пројекат „Јавни интерес у Апатину” реализовала је „Панонија медиа” уз подршку „Дневника”. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.