Potrošači teško ostvaruju prava garantovana zakonom

Problem, međutim, nastaje kada se roba pokvari. Trgovci ne samo da tada nisu spremni da postupe u skladu s odredbama Zakona o zaštiti potrošača već često čine sve da kupcu onemoguće da ostvari svoja prava. Kada je u pitanju roba

manje vrednosti, potrošači često odustaju. Ali, ako se pokvari kompjuter, zamrzivač ili TV prijemnik, stvari se često zarše i na sudu.

Najčešći izgovor trgovaca je da kupac nije koristio aparat u skladu s namenom. Tako se optužuju potrošači da su fen za kosu za kućnu upotrebu koristili kao u frizerskom salonu, odnosno da se bave sivom ekonomijom. Potrošaču kom je lavabo u kupatilu pukao nekoliko meseci od kupovine odbili su reklamaciju uz obrazloženje da su deca prala noge u njemu. Deca nisu fakiri.

Naš zakon o zaštiti potrošača je dosta savremen. Međutim, ostvariti ono što on garantuje malo je teže.

Koja prava kupac ima?

Ukoliko kupi robu koja se ošteti u roku od šest meseci, potrošač može tražiti zamenu, vraćanje novca ili umanjenje cene.

Za tehničku robu i druge stvari veće vrednosti garancija je dve godine. Čak i ukoliko je u garantnom listu upisano da je to samo godinu, Zakon je „stariji” i rok je dve godine. Kada dođe do kvara, potrošač je dužan da prodavca obavesti o tome pisanim putem ili u elektronskoj formi – može poslati imejl ili SMS. Prodavac je dužan da odgovori u roku od osam dana od prijema prigovora. Kupac može, kao i za sitnije stvari, zahtevati raskid ugovora i vraćanje novca, zamenu robe ili pristati na popravku. Tada treba da se obrati nekom od ovlašćenih servisa koji su navedeni u garantnom listu. Svoja prava vezana za garantni rok potrošač ostvaruje uz overen garantni list i fiskalni račun. U slučaju da je račun izgubio, ipak može ostvariti prava iz garancije ukoliko je robu platio čekom ili karticom jer u tom sluačju banka ima odgovarajuće podatke

o kupovini. Garantni list se može izdati i u elektronskoj formi.

U procesu pristupanja Evropskoj uniji Srbiju čeka i otvaranje poglavlja 28. Ono je vezano baš za prava potrošača. Očekuje se da će pregovori o tom pitanju krenuti naredne godine. Poglavlje pod rednim brorem 28 nije dovoljno samo otvoriti. Potrebno je da se naši propisi harmonizuju s onima koji važe u Uniji. Kada se dvadesetosmica zatvori, i potrošači u Srbiji trebali bi da imaju bolju zaštitu. Odnosno, bolje od toga ne mogu očekivati, a potrošačka prava, sva pa i ona iz garancije, biće lakše ostvariva nego danas.

Ukoliko trgovac ne odgovori u roku od osam dana na primedbu ili zahtev potrošača, on može da se obrati Tržišnoj inspekciji. Inspektor tada

može kazniti trgovca novčano zbog toga, ali ne da mu naloži da ispuni zahtve potrošača iz reklamacije.

Sledeća stepenica su potrošake organizacije. Kako kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, oni gotovo svaki dan dobiju između 10 i 20 raznih žalbi i prigovora potrošača. Od toga je 43 odsto vezano za probeme oko ispunjavanja obaveza iz garantnog lista.

Ukoliko ni potrošačke organizacije ne pomognu, ostaje da se pravda potraži sudskim putem. Zato nije zgoreg da potrošači znaju da za sporove čija vrednost ne prelazi 500.000 dinara ne plaćaju sudsku taksu.

D. Vujošević